GSM

Mobilna telefonija nije samo korisna i praktična. Kad čovek vidi kako Crnogorci nikad ne ispuštaju iz ruku svoje telefone – jasno je da tu ima još nečega. GSM sistem mobilne telefonije otvorio je neslućene mogućnosti u ljudskoj komunikaciji.

GSM je skraćenica od „groupe systemes mobiles“, kategorije u međunarodnoj podeli frekvencija ITU (Međunarodne unije za telekomunikacije) rezervisane za bežičnu telefoniju. Ispravni naziv za takav uređaj je celularni telefon. Sistem GSM promenio je svet na više načina, a njegovi efekti na ovu civilizaciju tek treba da budu proučeni. Neki se već vide: GSM je, pre svega, ujedinio Evropu na tehnološkom planu više nego „Airbus“ avion i dao joj jednu od retkih prednosti nad Amerikom, jer je u celini evropski proizvod – od pameti do industrije koja je prati. Reč je o projeku gigantskih razmera: mreža pokriva ceo kontinent; većina kompanija koje pružaju usluge povezana je ugovorima o „roamingu“, tumaranju pretplatnika po kontinentu; ideja je da se ceo telefonski sistem Evrope ujedini i da jednoga dana SIM kartica (individualni pretplatnički modul) bude upotrebljiva u bilo kom telefonu – celularnom, običnom, javnoj govornici. Evropska unija je, osim toga, propisala da se monopol na telekomunikacije ima ukinuti, što je dovelo do konkurencije i pada cena. U većini evropskih država sada vas vuku za rukav da uzmete celularni telefon, čak i besplatno, samo da plaćate potrošene impulse.

Brzina kojom je celularni telefon od skupog statusnog simbola postao masovna pojava nezapamćena je. Još koliko pre četiri godine „mobilni“ je spadao uz džip, plavušu i pištolj; danas ga kupuju deci za rođendan. Crna i siva ekonomija na Balkanu procvetala je zahvaljujući mobilnoj telefoniji; policija ima košmare, jer je prisluškivanje celularnih telefona čitava nauka, oprema je skupa, a količina pretplatnika ogromna. Nije isključeno da uskoro broj mobilnih pretplatnika prestigne broj stabilnih telefona.

Uživanje je tu u pukoj komunikaciji, najpresušnijoj ljudskoj potrebi. Ako su se najpametniji inženjeri Evrope udružili sa najpametnijim bankarima i naišli na razumevanje političara sa vizijom, a sve da bi se omogućilo jevtino telefoniranje iz ruke od Irske do Urala – iza toga mora biti da je stajala velika potreba. Dvadeseti vek ostaće zapamćen po eksploziji telekomunikacija, a države i političari još nisu svesni koliko će to promeniti svet. Već su u upotrebi satelitski telefoni iz ruke, a očekuje se da uskoro proradi nekoliko takvih sistema: biće moguće telefonirati sa bilo koje tačke na planeti u bilo koju drugu.

Nije to mala uteha u ova strašna vremena: totalitarni režimi toliko su se trudili da spreče i kontrolišu upravo komunikaciju među ljudima, ali je ljudska priroda lukavstvom uma prevladala. Pre tačno deset godina pao je Berlinski zid; u arhivama istočnonemačke tajne policije „Štazi“ nađen je podatak da je većina obaveštajnih podataka o Zapadnoj Nemačkoj dobijana prisluškivanjem mobilnih telefona. Zid je ipak pao, a protivprirodni (i – prema tome – grešni) komunistički sistem ipak je otišao u slivnik istorije. Podatak o ulozi celularne telefonije u tome promakao je istoričarima. Možda je medijum ipak poruka; što više mi pričamo između sebe tumarajući okolo, to vlast više gubi kontrolu nad nama.