Francuski predsednički izbori – Sarkozi i Oland idu u drugi krug

U drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj idu socijalista Fransoa Oland sa 28,4 odsto glasova i dosadašnji predsednik Nikolas Sarkozi, koji je u prvom krugu osvojio 25,50 odsto glasova. Marina le Pen, kandidat Nacionalnog fronta je treća sa 20 odsto. Žan Lik Melenšon kandidat Levog fronta dobio je 11,7 odsto, a centrista Fransoa Bajru sakupio je 8,5 odsto glasova, što znači da se ta grupacija osipa. To su rezultati izbornog egzit pula koji su objavljeni neposredno po okončanju prvog kruga francuskih predsedničkih izbora održanog 22. aprila.

Na oko 33 procenta prebrojanih glasova Oland međutim vodi sa 27,5 procenata glasov ispred Sarkozija koji ima 26,6 odsto, proizilazi iz podataka francuskog ministarsttva unutrašnjih poslova.

Da je Olandovo vođstvo manje nego što je u prvi mah izgledalo pokazuju i konačni rezultati: Fransoa Oland, kandidat Socijalističke partije, 28,63 odsto Nikola Sarkozi kandidat Unije za narodni pokret, 27,08 odsto…

Izbore određuju teškoće u evrozoni, kriza suverenog duga, francuski rastući javni dug, koji je 70 odsto u rukama stranaca. U pitanju je budućnost francuskog socijalnog modela države blagostanja, paketa socijalne zaštite. Francuski birači su zabrinuti zbog rasta nezaposlenosti.

Ranije pretpostavke analitičara govorile su da bi lider Levog fronta Žan Lik Melenšon mogao da pozove pristalice da glasaju za Olanda, da bi tu podršku mogao uslovljavati pomeranjem ulevo. Levi front je koalicija Francuske komunističke partije, Partije levice i Unitarne levice (Gauche unitaire), koja uključuje komuniste, leve socijaliste, trockiste, leve radikale, republikance, sekulariste i ekologiste.

Kako izveštava reporter BBC Kristijan Frejzer, prvi uzvici uzbuđenja čuli su se kada su se na TV ekranima pojavili rezultati koji govore o vođstvu Olanda za tri poena, a drugi, kada je Žan-Luk Melenšon pozvao pristalice da spoje svoje glasove s glasovima onih koji su glasali za Olanda, da bi zajedno pobedili Sarkozija. Melenšon, dobar govornik, pustio je socijaliste da čekaju, podižući napetost, zato su ga pozdravili kada je na pariskom trgu Staljingrad izgovorio da je 6. maja prevrnut sto i da treba da sruše tandem Merkozi. Podršku Olandu dala je i ekologistkinja Eva Džoli.

Oland je u postizbornom govoru slao ujedinjujuću poruku. „Noćas sam postao kandidat onih snaga koje žele da okrenu stranicu i da otvore drugu. Mislim na mlade, kojima mora da se obezbedi mesto koje im pripada.

Socijalistički kandidat Oland je u kampanji obećavao da će balansirati francuski budžet, da će uvesti nove centre obrazovanja i asistencije za mlade koji traže posao. Socijalistički kandidat je obećao da će povećati poreze za korporacije i za ljude koji zarađuju više od milion evra godišnje. On je takođe izražavao nameru da poveća minimalne plate i da snizi godine za penzionisanje sa 62 na 60 za pojedine kategorije radnika.

Ako bude izabran Oland će biti prvi levičarski predsednik u Francuskoj posle Fransoa Miterana koji je vladao u dva mandata između 1981. i 1995.

Foto: Vreme

Povratak socijalista u Francuskoj bi mogao da predstavlja i prekid po levicu veoma neprijatne serije kraha levih vlada u evrozoni (Velika Britanija, Portugal, Španija, Grčka), koja je deo sindroma čini se dugoročnije krize evropske socijaldemokratije. Ako Sarkozi izgubi biće prvi predsednik koji nije osvojio drugi mandat posle Valerija Žiskara Destena 1981.

Olandove pristalice su u prvim komentarima rezultat prvog kruga tumačile kao poruku birača da odbacuju Sarkozija, a Oland je najavljivao da će biti naslednik socijaliste Fransoa Miterana, ali da bitka još nije završena. List Figaro piše da je odnos levica desnica za socijaliste bolji nego 2007, kada je levica ukupno sakupila 36 odsto glasova, dok 2012, ona ukupno ima 44 odsto. I ovaj list konstatuje da je Melenšon dobio manje nego što je očekivano, ali kaže da on ipak donosi rezervno gorivo socijalistima. Međutim veoma dobar rezultat Marine le Pen komplikuje situaciju.

Sarkozi se parolom o jakoj Francuskoj u kampanji sistematski pomerao udesno, preteći da će tražiti preispitivanje imigracione politike, pa je čak pominjao i mogućnost ukidanja šengenskog bezviznog režima u Francuskoj. Taj trend je nastavio i izjavom posle prvog kruga: „Možemo da uđemo u drugi krug samouvereno i ja sada pozivam sve građane Francuske koji stavljaju patriotizam iznad partija i bilo kakvih posebnih interesa da se ujedine i pridruže mi se“, rekao je Sarkozi pristalicama u na skupu u Parizu.

Na desnici je kandidatkinja Nacionalnog fronta postigla bolji rezultat nego na levici Melenšon, za koga su neki pretpostavljali da bi mogao da bude treći i da ključno utiče na konačni ishod. Rezultat Marine le Pen pokazuje da krajnja desnica u Francuskoj jača. Ona je oborila istorijski rezultat svoga oca iz 2002. godine i tako sebe pozicionirala kao ključni deo francuske desnice, uz nametanje oštrog tona o pitanju imigracija, islama, zakona i reda, pa je verovatno da će ta pitanja obeležavati izbornu bitku u drugom krugu. Na prethodnim predsedničkim izborima 2007. oko 40 odsto glasača Nacionalnog fronta glasalo je za Sarkozija u drugom krugu i omogućilo mu tadašnju pobedu. Marina le Pen, međutim nije glasačima dala postizbornu instrukcije kako da glasaju u drugom krugu, a to nije učinio ni centrista Fransoa Bajru (9,11 odsto glasova).

Moguće je i da će u bici koja je tesna imati simboličnu važnost i Olandovo vođstvo u prvom krugu nad Sarkozijem koji ima veću rezervu na desnici nego socijalista Oland na levici. Ipak treba imati na umu da je u kampanji za prvi krug od ostalih devet kandidata govorio u korist Sarkozija a ostali protiv njega.

U konačnom saldu odlučivaće i onih 6 odsto glasača koji su se u prvom krugu opredelili za slabije plasirane kandidate – Eva Joli kandidat evro-ekologista ima 2,28 odsto, antievro suverenista Nikola Dipon-Enjan 1,8 Filip Putu iz Nove antikapitalističke partije 1,2, Filip Putu iz Nove antikapitalističke partije 1,15, trockista Natali Arto (iz partije Radnička borba) 0,57 i nezavisni kandidat Žak Šeminad 0,25 odsto.