Era probiotika

U našim crevima živi oko 100 biliona bakterija. Taj broj je približno deset puta veći od ukupnog broja ćelija koje grade naš organizam. Ovako veliki broj „podstanara“ u digestivnom traktu, međutim, predstavlja ogroman zdravstveni potencijal koga bi trebalo negovati.

Dokazano je, naime, da probiotici imaju pozitivan efekat kod brojnih bolesti i stomačnih tegoba kao što su: akutna dijareja, dijareja nakon antibiotske terapije, sindrom iritabilnog creva, jačanje imuno odgovora dece, sprečavanje pojave alergija i mnoge druge. Osim toga, probiotici utiču i na brojne metaboličke funkcije – sinteza vitamina K, na primer, nije moguća bez njih, a brojni šećeri se mogu svariti samo uz njihovu pomoć.

Ove godine probiotici su u centru pažnje gastroenterologa širom sveta, a eksperti iz Srbije, Udruženje gastroenterologa Srbije i kompanija „Ivančić i sinovi“, pridružili su se toj inicijativi organizovanjem skupa pod sloganom „Crevna mikroflora – značaj za očuvanje zdravlja i tretman bolesti“ na kome je učestvovalo više od 150 stručnjaka iz ove oblasti medicine.

Osim što se govorilo o pozitivnom učinku probiotika na organizam, na skupu je otvorena i jedna bitna tema, a to je kultivisanje specifičnih sojeva koji će biti odgovorni za tretman i lečenje i drugih oboljenja koja nisu direktno vezana za digestivni trakt. Prve studije, naime, pokazuju pozitivne efekte određenih probiotskih sojeva u tretmanu gojaznosti, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti, pa čak i nekih do sada hroničnih i neizlečivih obolenja kao što su Alchajmerova bolest i karcinom kolona. Očigledno, ulazimo u eru probiotika i kako stručnjaci najavljuju, u budućnosti će fokus istraživanja biti usmeren upravo u tom pravcu – stvaranju novih probiotskih preparata specifičnih za određeno oboljenje.

U međuvremenu, doktori savetuju pravilnu upotrebu probiotskih preparata, a pažnju na oprez prilikom odabira ovih proizvoda skrenuo je i Eduard Sliz sa Instituta Lallemand Rosell u Parizu, u svetu vodeće institucije za proizvodnju probiotskih sojeva bakterija, koje se nalaze u preparatima u preko 60 zemalja sveta.

Sliz je naglasio da nisu svi probiotici isti i da postoje velike razlike u sastavu, količini probiotskih bakterija, tehnologiji izrade, kvalitetu i efikasnosti, te da treba voditi računa da se primenjuju samo probiotici proverenog sastava. Kako je istakao, svaki probiotski soj Instituta Lallemand Rosell ima svoju „genetsku ličnu kartu“ i registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu, a te bakterije se nalaze i u probiotskim preparatima na tržištu Srbije.