Dvadeset godina od devetog marta

Kao juče da je bilo, a deca začeta tih dana sada decu imaju… U međuvremenu je đavo odneo i više država i vojsku i Vožda i snove puste, sve u neprekinutom sledu, eto, do dana današnjeg. To što je 9. marta 1991. počelo, traje još, a deca evo već decu imaju. Jesmo li nešto naučili iz iskustva 9. marta?

Kao da je juče bilo.

Duvala je tih dana (kobnog, videćemo kasnije) marta meseca jaka košava – na našu veliku sreću. Treba, međutim, pre taktičke analize događaja, smestiti ga u malo širi politički kontekst. Slobodan Milošević već je prvo uzbunio Srbe po Hrvatskoj i Bosni, pa opljačkao saveznu blagajnu, pa pokrenuo proces rušenja Ante Markovića, tadašnjeg saveznog premijera. JNA, tadašnja vojska tadašnje SFR Jugoslavije, deco, još se kolebala da šta bi od sebe. Da li da čuva komunizam i da pusti državu niz vodu? Da li da čuva državu, a da komunizam pusti niz vodu? Na kraju je izgubila i jedno i drugo, ne shvatajući šta se u SSSR i ostatku Varšavskog ugovora (istočnog bloka) događa već dve pune godine. Još su se, jadni, uzdali u debele, ćelave i senilne ruske generale i čekiste. Do nedavno su ih vodali kao suklate ovuda, da slave i sahranjuju Slobodana Miloševića i njegovu kamarilu. A i na taj ruski segment ćemo već doći, polako.

Milošević je – po običaju – pogrešno odigrao svoju va banque prolećnu partiju te 1991. godine, ali se izvukao. O tome je ova priče. U sukobu sa opozicijom, pre svega sa Vukom Draškovićem i SPO, Milošević je – naravno – potegao hrvatsku opasnost kao „mobilizaciju i homogenizaciju“. Prvo je u januaru 1991. pokušao da zapanji Srpstvo Vaskoliko onim filmom o Špegelju i naoružavanju Hrvata. Nešto mu to nije upalilo. Zaista neumereno i prostačko pljuvanje opozicije na RTS i po režimskim novinama izazvalo je SPO i ostatak opozicije i dovelo do mitinga od 9. marta 1991. na „Trgu Slobode kod Čestitog Knjaza“, kako to Vuk i dan-danas zove. Videvši da se to sve zajedno kreće u lošem pravcu, Slobodan Milošević smislio je nešto za šta mu se učinilo da je pakleni plan: da zalet očekivano masovnog narodnog protesta protiv njegovih prljavih medija, raznih Mitevića (RTS), Minovića (Politika), Brajovića (Večernje novosti) i istih takvih kao i oni, iskoristi i okrene u svoju korist, kao vešt džudista koji se izmiče ispred protivnika i obara ga njegovom sopstvenom inercijom naleta.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju „Vremena“