Zbog penzija, najveća obustava rada u nekoliko generacija. Obuhvaćene škole, bolnice, biblioteke, aerodromi
Škole, bolnice, aerodromi, luke, vladine kancelarije, sudovi, službe za zapošljavanje, biblioteke, socijalni centri, agencije za autoputeve, bolnice, aerodromske službe, pogranične obuhvaćene štrajkom oko dva miliona radnika u javnom sektoru, koji organizuje 30 sindikata, učitelja, službenika, itd. U Britaniji se tokom tog 24-časovnog štrajka odvija oko 1000 demonstracija.
Koalicija 30 sindikata koja je uzela učešće u štrajku, najavljivala je najveći protest od 1979. Sindikati takođe prete novim štrajkovima iduće godine ako se njihovi zahtevi ne uvaže. Analiza agencije Rojters kaže da se verovatno neće ponoviti «Zima nezadovoljstva» iz 1979, koja je pomogla Margareti Tačer da dođe na vlast. Snagu britanskih sindikata skršila je inače 1980-ih konzervativna vlada Margaret Tatčer, ali sindikati radnika u javnom sektoru su postali njihova glavna uporišta, konstatuje ova agencija
Štrajk je izbio zato što vlada traži da radnici u javnom sektoru plaćaju jedan odsto više za svoje penzije, da rade duže (nakon 2026. do 67 godina života), da prihvate penzije bazirane na proseku zarada tokom cele radne karijere umesto sadašnje formule na osnovu plate na kraju radnog veka, pošto su fondovi u javnom sektoru neodrživi. Budžetske analize pokazuju da će poreski obveznici u Britaniji morati da plate dodatnih 10 milijardi funti u naredne četiri godine, kako bi penzijski fond bio održan na površini.
Sindikati se protive vladinom predlogu da se za penzije plaća više, a radi duže. Po oceni sindikata tim merama biće pogođeni milioni radnika, a posebno slabije plaćene žene.
Departman za obrazovanje saopštava da je poremećen rad dve trećine od 21.700 državnih škola u Engleskoj – 58 odsto je zatvoreno, 13 odsto delimično radi, a samo 13 radi normalno. U državnim bolnicama interveniše se samo u hitnim slučajevima. Saobraćaj je poremećen. Zbog obustave rada škola i vrtića zaposleni u privatnom sektoru su prinuđeni da uzimaju slobodne dane da bi zbrinuli decu, čime se štrajk po posledicama spontano prenosi i na delove privatni sektora. Raspravlja se o tome da slobodni roditelji na dobrovoljnoj bazi preuzmu brigu o deci, što je u Britaniji moguće za one koji prođu test bezbednosti.
List Gardijan zaključuje da je to najveći štrajk radnika u javnom sektoru u Britaniji u poslednjih 30 godina. Britanski Trezor međutim opominje da je to najveći štrajk od nacionalnog štrajka 1926. i da će britansku ekonomiju koštati 500 miliona funti.
Prosečna britanska porodica izložena je najvećem smanjenju životnog standarda u poslednjih 50 godina, piše londonski list Tajms (the Times) , pozivajući se na londonski Istitut za fiskalne studije.
Strah od velikih zakašnjenja na aerodromu Hitou pokazao se preteranim, pošto je vlada poslala službenike i regrutovala dobrovoljce iz drugih departmana da pomognu u čekiranju putnika. Ipak British Airways i Virgin Atlantic saopštavaju da je znatan broj putnika odustao od leta i besplatno rebukirao karte za letove narednih dana. Vozovi nisu išli u Škotskoj i Severnoj Irskoj…
Dvadeset jedna osoba je uhapšena nakon što je u 15:50 po lokalnom vremenu grupa demonstranata za koju se veruje da pripada pokretu Occupy London pokušala da uđe u jednu vladinu zgradu u londonskom West End-u. Skotland jard je tokom protesta u Londonu uhapsio 75 lica.
Britanski ministar finansija Džordž Osborn u izjavi za BBC poziva sindikate na pregovore o penzijama, uz naglasak da se štrajkom ne može ništa postići, a da će samo biti oslabljena britanska ekonomija, što će potencijalno dovesti do smanjenja broja radnih mesta. Rekao je i da bez teških odluka u vezi britanskog duga, zemlja bankrotirati.
Laburisti nisu podržali sindikate, zbog toga što je po njihovoj oceni štrajk znak slabosti izjavio je kancelar vlade u senci Ed Bals.
Novi štrajk u Britaniji je nastavak socijalnih protesta protiv mera torijevaca i liberala koji su u proleće 2011 bili veoma masovni; odraz socijalnih tenzija u ovoj zemlji, koje su bile naročito uočljive tokom londonskih nereda u leto 2011; a sigurno i deo talasa socijalnih protesta u Evropi koji su 2011. izbijali u Atini, Rimu, Madridu, Lisabonu, Rimu, Parizu…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve