Dubai: Ubice sa lažnim pasošima

Vest o posedovanju lažnih evropskih pasoša navodih ubica Mahmuda al Mabhuda, glavnog Hamasov operativca čiji je leš pronađen 19. januara u hotelskoj sobi u Dubaiju, pretvorile su priču o ubistvu lokalnog karaktera u međunarodni špijunski triler dostojan Le Karea. Palestinac, za kojeg se veruje da je krijumčario oružje iz Irana, pronađen je mrtav u luksuznoj hotelskoj sobi u Dubaiju. Već istoga dana, sumnja je pala na pripadnike Mosadovog Odreda smrti, čuvenog upravo po tehnikama „ciljanog ubistva“. Izrael to, naravno, ne priznaje čak ni posle hvatanja agenata Mosada koji su navodno organizovali ubistvo. Šef policije Dubaija tvrdi je da je „99 odsto sigurna“ da je ubistvo organizovala i izvršila izraelska špijunska služba, dok Izrealci odgovaraju da policija nema jake dokaze za tu tvrdnju.

Da nije iskrsao detalj da gotovo svi uhvaćeni špijuni imaju lažne evropske pasoše, vest o ubistvu nekakvog krijumčara ne bi više nikoga zanimala. Ali, kada je prošle nedelje dubaijska policija objavila imena još 15-toro osumnjičenih (ukupno 26) rečeno je da su kod pronađeni krivotvoreni pasoši iz pet zemalja: 12 iz Britanije, šest irskih pasoša, četiri iz Francuske, tri iz Australije i jedan nemački, dok je kreditne kartice izdala američka banka.

Prva nagađanja o korišćenju lažnih pasoša pojavila su se u Khaleej Timesu, novinama na engleskom jeziku koje se prodaju u celom zalivu, i to deset dana pre nego što je policija iz Dubaija objavila imena prvih 11 osumnjičenih. Tada je objavljeno da troje osumnjičenih poseduje lažne irske pasoše, dok su šestorica koristila imena ljudi sa dvojnim izraelsko-britanskim državljanstvom. Stvar je postala još zamršenija kada su izraelski mediji objavili informaciju da su fotografije pravih nosioca spornih pasoša falsifikovane do neprepoznatljivosti.

Izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman ne pridaje mnogo značaja toj aferi. Nakon prošlonedeljnog sastanka u Briselu novinari su postavili pitanje Libermanu o tome da li je u ovoj špijunskoj stvari načinjen diplomatski gaf. „Mislim da ste svi vi gledali previše Džejms Bond filmova“, odogovorio je blazirano. Policija iz Dubaija tvrdi da tragovi do navodnih ubica počinju i završavaju se u evropskim zemljama: Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska i Holandija. Filip Alston, specijalni izaslanik UN-a, smatra da bi bilo loše da EU ignoriše širi značaj ubistva u Dubaiji i aferu sa zloupotrebom pasoša. Prema njegovom mišljenju, sve države imaju obavezu da povedu istragu u okviru svojih nadležnosti. Ključ istrage je u lažnim pasošima, smatra UN-ov čovek.

Možda se Evropa, kako neki tvrde, nerado prihvata ovog posla zbog komplikovanih odnosa između Izraela i Palestine, ali je zato reakcija Australije „bez pardona“. Ministar spoljnih poslova ove zemlje zahteva hitnu istragu od Izraela: „Ukoliko rezultat istrage pokaže da su zloupotrebom pasoša australijskih državalja upravljali izraelski zvaničnici, Australija to neće smatrati prijateljskim aktom“, kaže Stiven Smit. U isto vreme, Izrael se ljuti na Irsku, koja je od afere sa pasošima zahladila odnose. Izraelski zvaničnici rezigrnirani su zbog „irske antipatije“. „Irska… je trenutno evropska zemlja koja gaji najveći antagonizam prema Izraelu. Neprijateljski tonovi prema Izraelu, koji dolaze iz štampe, u velikoj meri su u skladu sa stavom irske vlasti“, piše jedan kolumnista Jerusalem Posta. Drugi tvrdi da se „u irskoj štampi Izreal rutinski vuče po blatu“. U izraelskim medijima manje-više otvoreno govore o ubistvu u Dubaiju kao o Mosadovom poslu, dok je opoziciona liderka Cipi Livni događaj okarakterisala kao „dobru vest za borce protiv terorizma“.

Da li je reakcija evropskih institucija „stidljiva“, kako ocenjuje jedan od Hamasovih pripadnika, i zašto se evropske države ustručavaju da sprovedu istragu na osnovu tragova dubajske policije? Da li je istraga uopšte pokrenuta i ko će voditi istragu – svaka od evropskih zemalja zasebno ili EU? Da li vlasnici pasoša evropskih zemalja treba da se plaše da će se njihova imena opet pojaviti u nekoj aferi sa lažnim pasošima? Možda je, čuvši Libermana, agent 007 već krenuo na zadatak.