Lična priča
DS će, kako je najavio Đilas, u sledeća dva meseca raditi na zaokruživanju organa stranke, definisanju statuta i pozvaće sve zainteresovane da pomognu u pravljenju nacionalnog plana za izlazak iz krize
Đilas je četvrti lider Demokratske stranke od kada je ona obnovila rad 1990. godine. Od 1990.godine, predsednici DS su bili Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić i Boris Tadić.
Rođen je 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo. Radio je kao novinar na Radio Indeksu i Radiju B92, čiji je jedan od osnivača. Učestvovao je u opozicionom radu još kao student prorektor, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine.
Član je Demokratske stranke od 2004. godine. Bio je član Izvršnog i Glavnog odbora, a juna 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS-a Beograd. Od 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike. Od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana. Na sednici Skupštine grada 19. avgusta 2008. izabran je za gradonačelnika Beograda. Na 14. izbornoj skupštini DS-a 19. decembra 2010. godine izabran je za jednog od potpredsednika Demokratske stranke.
Suvlasnik je Kompanije „Multikom“, vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ. Osnivač je i potpredsednik humanitarne organizacije „Naša Srbija“, koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja. Govori engleski jezik. Otac je četvoro dece.
Na sednici Skupštine grada 13. juna 2012. godine po drugi put je izabran za gradonačelnika Beograda.
Dragan Đilas izabran je za predsednika Demokratske stranke. Izabran je većinom glasova delegata vanredne izborne skupštine DS.
Za rukovodstvo DS glasalo je 3200 delegata na četiri biračka mesta. Za Dragana Đilasa glasalo je 2386 delegata, a za drugog kandidata Branimira Kuzmanovića 368 delegata. Nevažećih glasova bilo je 70.
Vanredna Izborna skupština DS počela je u nedelju, 25. novembra oko podne u Sava centru. Delegati izborne Skupštine DS su usvojili i izmene i dopune statuta stranke koje, između ostalog, predviđaju uvođenje institucije počasnog predsednika. Đilas je ranije najavio da će za tu funkciju predložiti dosadašnjeg predsednika stranke Borisa Tadića, to je po zboru za predsednika stranke i učinio i Boris Tadić je aklamacijom imenovan za počasnog predsednika Demokratske stranke.
Počasni predsednik je po novom statutu član užeg predsedništva i Političkog saveta stranke. On može da podnosi inicijative svakom organu stranke. Novi Etički odbor biće kontrolno-nadzorni odbor za stranačke funkcionere. Uveden je i Savet za saradnju sa sindikatima i Centar za edukaciju Demokratske stranke.
Izmene statuta takođe podrazumevaju da se izborne skupštine održavaju svake četiri godine, kao i do sada, ali uz odredbu da se taj organ mora sastati najkasnije 180 dana od održavanja izbora za parlament ili predsednika Republike, ukoliko je DS imala svoje kandidate.
Stalni broj članova Glavnog odbora stranke sa sadašnjih 40 će biti povećan na 50 članova.
Demokratska stranka od danas ima i sedam potpredsednika. Najviše glasova stranačkih delegata u trci za potpredsednika DS dobio je Bojan Pajtić 2.312, Nataša Vučković osvojila je 1.946 glasova, Vesna Martinović 1.844, Dejan Nikolić 1.881, Miodrag Rakić 1.828, Goran Ćirić 1.764 i Jovan Marković 1.816.
Za predsednika Političkog saveta izabran je Dragoljub Mićunović, koji je i do sada bio na toj funkciji.
Skupština je izabrala i devet članova Predsedništva. To su: Milica Delević 2174, Ana Tomanova Makanova 1875, Tamaš Tot 1788, Ivan Jovanović 1773, Milovan Mićović 1760, Miloš Simonović 1737, Slobodan Kocić 1737, Goran Bogdanović 1667 i doc. dr Bratislav M. Trifunović 1382.
Na otvaranju skupštine Đilas je izjavio da Demokratska stranka mora da se izvini građanima koji su je podržavali, ako želi da vodi Srbiju. „Da se izvinimo ne zato što nismo ispunili obećanja, nego što nismo uradili sve što smo mogli i što je mnogima od nas kriza bila izgovor za sve“, rekao je Đilas. On je dodao da je potrebno da se svi u stranci odrede prema svojim greškama jer, kako je naveo, nisu svi isto radili i grešili pa nisu svi isto ni odgovorni. On je pohvalio postupak Tadića koji je preuzeo odgovornost za izborne rezultate i povukao se iz izborne trke u stranci.
Đilas je rekao da DS više nikada neće voditi negativnu kampanju i tražiti poverenje građana samo zato što su drugi lošiji.
„Ako budem izabran, trebalo bi da zapamtite da je biti u vlasti najveća privilegija, jer jednom svojom odlukom možete usrećiti mnogo ljudi. Ne želim više ikada da čujem da neko kaže da ga je sramota što je član DS“, rekao je Đilas.
DS će, kako je najavio, u sledeća dva meseca raditi na zaokruživanju organa stranke, definisanju statuta i pozvaće sve zainteresovane da pomognu u pravljenju nacionalnog plana za izlazak iz krize.
On je predstavio osnove tog plana navodeći da mora biti utemeljen na ulaganju u poljoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku i infrastrukturu, učvršćivanju pravne države i ulaganju u obrazovanje.
Đilas je, kako je naveo, siguran da država ima snage da socijalnu politiku definisanu na nivou Beograda ralizuje u čitavoj Srbiji. Država, prema njegovim rečima, mora da ima snage da krene u osnivanje državnih preduzeća sa profesionalnim menadžmentom. „Nama ideja nije profit, već srećne porodice koje vide budućnost u ovoj zemlji za sebe i svoju decu“, rekao je Đilas.
Kandidat za potpredsednika DS Miodrag Rakić, blizak saradnjik Borisa Tadića, rekao je na izbornoj skupštini stranke da se ona nalazi u teškom trenutku i da je pod pritiskom medija, ali i da se njeni funkcioneri više ne mogu skrivati iza rejtinga Borisa Tadića.
„Stranka uči opozicione korake i nalazi se pod pritiskom medija, a recepte za izlaz iz tog teškog stanja treba da traži u 1997. i 1999. godini kada je takođe bila u teškoj situaciji“, rekao je Rakić.
„Kada sam dobio uveravanja da DS neće postati servis za pojedine institucije krupnog kapitala, da neće odustati od socijaldemokratskih ideja, da neće odustati od regionalne politike pomirenja, a danas čujem da neki važni predsetavnici SNS kažu da je politika pomirenja završena i da od nje nema nikave budućnosti. Kada sam dobio uveravanja da se neće odustati od programskih ljiceva, povukao sam se iz trke za predsednika“, rekao je dosadašnji predsednik DS Boris Tadić. Dok je ulazio u salu Sava centra u kojoj je održana skupština, Tadić je dobio veliki aplauz, a prisutni su ustali sa sedišta i skandirali „Borise, Borise“.
Prema Tadićevim rečima, nije mu ni bila namera da ponovo bude predsednik DS i veoma je zadovoljan zbog činjenice da se vratio na ono mesto gde je završio predsedničke izbore.
Nakon izbora za predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas je pozvao poslanike DS-a, koji su bili ministri u prethodnoj vladi, da vrate poslanički mandat.
„Svi ministri koji su sedeli u vladi koja nije dobila od građana prelaznu ocenu treba da razmisle da li i dalje treba da sede u parlamentu i predstavljaju DS, i to bez obzira na to što su neki od njih dobro radili svoj posao i što sam siguran da će neke od njih stranka ponovo kandidovati za najvažnije funkcije.“
On je konstatovao da Srbija ne treba da troši vreme na one političke rasprave koje nikuda ne vode, najavio da će DS biti opozicija svemu što ne valja, i poručio je da Srbija ne treba da troši vreme na one političke rasprave koje nikuda ne vode.
Svom prethodniku Borisu Tadiću Đilas je odao priznanje: naglasio je da je Boris Tadić izveo Srbiju na evropski put i uporedio to sa autoputem prema Evropskoj uniji na koji je, prema njegovim rečima, Srbija već ušla i platila drumarinu, a sada samo treba da nastavi dalje.
Jedini koji je oštro kritikovao povlačenje Borisa Tadića iz trke za predsednika bio je Gojko Tešić, koji je to nazvao trulim kompromisom. U govoru koji je trajao desetak minuta uz glasno negodovanje većeg dela delegata Tešić je kazao da „nije Boris Tadić izgubio izbore, već DS, a on je samo platio ceh“. Spisak kandidata za funkcije nazvao je lobističkim spiskom „na kome nema nekih vrednijih ljudi. „Ovo je primer grotesknosti demokratije“, kazao je Tešić naglašavajući da nije demokratija nedodirljivost, nepolaganje računa, da nije demokratija ni lopove u svojim redovima braniti po svaku cenu: „Pozdravili smo najavu da ćemo se obračunati s korupcijom, zašto se nismo obračunali?“ Takođe je istakao i da „nije demokratija netolerisanje različitosti, a toga smo se nagledali posle izbora, kao i licemerja i pretrčavanja na pobedničku stranu, kao i oslanjanja na podanike i eliminisanje mislećih…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
