Desni zemljotres

Evroskeptički zemljotres pogodio je EU izbore. Epicentar zemljotresa je bio i Velikoj Britaniji, Francuskoj. Francuski Nacionalni front i britanska Partija za nezavisnost ostvarile su jak rezultat, dok su tri velika centristička bloka izgubila izvestan broj mesta. DRugi epicentar, ovog puta levog zemljotresa je bio u Grčkoj, gde je leva Siriza osvojila većinu, a takođe i u Španiji i Italiji.

Francuska: Nacionalni front je ostvario 25 odsto glasova, 25 mandata; partija desnog centa UMP 21 odsto; Olandovi Socijalisti su osvojili samo 14 odsto – što je njihov najgori evropski rezultat.

Britanija: evroskeptična UK Independence Party – UKIP je na prvom mestu sa 27 odsto, konzervativci 24 odsto, labuisti 25 odsto, zeleni su tukli liberalne demokrate. Lider UKIP Najdžel Faraž, komentarišući uspeh svoje partije u Britaniji, izjavljuje: „Neminovnost evropskih integracija završava večeras.“

I pored toga što su Nacionalni front, ekstremno desna stranka koju vodi Marin Le Pen, i antievropski UKIP (Parija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva) Najdžela Faraža zabeležili markantan rezultat, ukupno uzev, u Evropskom parlamentu evroskeptična grupa Sloboda i demokratija u koju spada (UKIP), ipak ima isti broj mandata kao ranije, zato što je ekstremno desna Stranka slobode Gerta Vildersa u Holandiji ozbiljno podbacila, kao i nemački neonacisti, koji su jedva ušli u budući saziv EP, dok je nemačka evroskeptična Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila oko 6,5 odsto glasova.

Jaka „leva opomena“ i kritika vladajućeg koncepta strogosti, isposništva (austerity), odnosno ograničavanja socijalnog paketa radi izlaska iz krize, došla je, kao što je rečeno iz Grčke, Španije i Italije…

Grčka: radikalno leva Siriza 26 odsto, Nova demokratija Antonisa Samarasa 23 odsto, krajnje desna Zlatna zora 9 odsto. Ujedinjena levica u Španiji osvojila je 12 mandata.

U Italiji partija levog centra Matea Rencija osvojila je 40 odsto, komičar Bepe Grilo sa svojom anti-establišment grupom Pet zvezdica 22 odsto, a Berluskonijeva Forca Italija 16 odsto.

U EP će biti oko 100 nezavisnih poslanika koji su dobili glasove „protiv establišmenta“ pa će se videti da li će ih privući evroskeptička grupacija

Mnogi socijalisti su doživeli tešku izbornu noć, uključujući i kandidata za predsednika Evropske komisije Martina Šulca, koji je na vest o uspehu Narodnog fronta u Francuskoj izjavio: „to je loš dan za Evropsku Uniju, kada partija sa rasističkim, ksenophobičnim i anti-semitskim programom dobije 25 odsto glasova.“

I posle izbora za Evropski parlament 21-25. maja (blizu 500 miliona birača u 28 zemalja EU, 43,1 odsto izašlo na izbore) dominiraju i dalje partije desnog centra koje su, ukupno uzev, osvojile 28,23 odsto glasova. Evropska narodna partija (EPP) koja okuplja umereno desne stranke osvojila je ukupno 212 od 751 sedišta u Evropskom parlamentu, i ostala najveća grupacija, ali sa 60 mandata manje nego ranije.

Partija evropskih socijalista i demokrata (PES) ostaje druga po veličini, sa 24,77 odsto glasova, 186 mesta, što je dva manje nego pre izbora.

Najveći gubitak zabeležili su liberali (ALDE), koji su sa 84 mesta spali na 70 (9,32 odsto) zeleni 55 (7,32 odsto), znatno manje nego ranije, ali je raspored snaga takav da će njiha cena pri izboru predsednika možda biti značajna..

Za sada izgleda da je Martin Šulc, dosadašnji predsednik EP i kandidat PES za novog predsednika Evropske komisije izgubio šansu da dobije to mesto, dok šanse ima kandidata EPP Žan Klod Junker. On je optimistički izjavio: „Ektremna desnica uprkos onome šta kažu pojedini mediji, nije dobila ove izbore“, imaćemo jasnu većinu u ovom parlamentu…

To Junker može da kaže, kad je u Nemačkoj Angela Merkel dobila još jedne izbore (35 odsto za CDU, 27 odsto za SPD. evroskeptička AfD 7 odsto, to je prva eevroskeptička partija u Nemačkoj koja je dobila manadte. . Da bi osigurao većinu, Junker će morati da traži saveznike.

Prema pravilima ustanovljenim Lisabonskim sporazumom, predloženi kandidat za predsednika EP mora da dobije podršku većine u Parlamentu.

Videti takođe:

Broj zastupnika po državi članici (2009)

Broj poslanika po državi članici*

	1979	1981	1986	1994	1995	2004	2007	2009
BE	24	24	24	25	25	24	24	22
DK	16	16	16	16	16	14	14	13
DE	81	81	81	99	99	99	99	99
IE	15	15	15	15	15	13	13	12
FR	81	81	81	87	87	78	78	72
IT	81	81	81	87	87	78	78	72
LU	6	6	6	6	6	6	6	6
NL	25	25	25	31	31	27	27	25
UK	81	81	81	87	87	78	78	72
EL		24	24	25	25	24	24	22
ES			60	64	64	54	54	50
PT			24	25	25	24	24	22
SE					22	19	19	18
AT					21	18	18	17
FI					16	14	14	13
CZ						24	24	22
EE						6	6	6
CY						6	6	6
LT						13	13	12
LV						9	9	8
HU						24	24	22
MT						5	5	5
PL						54	54	50
SI						7	7	7
SK						14	14	13
BG							18	17
RO							35	33
Ukupno EU	410	434	518	567	626	732	785	736

*Podaci Broj zastupnika po državi članici (2009) , sa sajta EP ne obuhvataju Hrvatsku, koja je u međuvremenu primljena, a koja u EU ima 11 poslanika.

Evropski parlament (CONSOLIDATED VERSIONS OF THE TREATY ON EUROPEAN UNION AND THE TREATY ON THE FUNCTIONING OF THE EUROPEAN UNION 2012/C 326/01) se bira na pet godina, po proporcionalnom sistemu, reprezentuje građane EU, s tim da iz država članica može biti izabrano najmanje 6 poslanika, a ukupan broj poslanika ne treba da pređe 750 poslanika plus predsednik.