Novi Sad: Tragedija i posledice
Škotska posle referenduma ostaje deo Velike Britanije, koja neće biti ista - decentralizacija Britanije kao zajedice četiri nacije do kraja 2014.
Zvanični rezultat posle prebrojavanja glasova u sva 33 izborna okruga Škotske: 44,7 za nezavisnost, 56,3 za uniju.
Glazgov „za“, Edinburg „protiv“: Najbolji rezultat separatisti istvarili u Dandiju (Dundee city – 57,35:42,65) i u Glazgovu (53,49:41,51), a unionisti u Edinburgu (61,10:38,90)… Grafički prikaz objavljenih rezultata referenduma po škotskim gradovima možete pratiti on-line na škotskoj STV…
Britanski premijer torijevac Dejvid Kamerun nakon referenduma najavio hitnu decentralizaciju Velike Britanije kao zajednice četiri nacije do kraja 2015, čime su počele rasprave o federalizaciji Velike Britanije. Škotski premijer predsednik Škotske nacionalne partije Aleks Salmond priznao rezultat referenduma, apelovao da se nakon referenduma obnovi jedinstvo škotske nacije, a potom podneo ostavku…
Kameron i njegovi politički rivali, lider liberalnih demokrata Nik Kleg i šef opozicione Laburističke partije Ed Miliband, postigli su sporazum o brzom donošenju zakona o transferu ključnih ovlašćenja sa Londona na Škotsku.
Lideri tri stranke potpisali su tada dogovor kojim su obećali Škotima nove nadležnosti u različitim oblastima, poput poreza, budžeta i socijalne politike.
Premijer Kameron je, međutim, u komentaru 21. septembra u listu Mejl on Sandej naveo da ne bi bilo fer prebaciti ovlašćenja na Škotsku, a da se ne razmotre slične izmene i za ostatak Ujedinjenog Kraljevstva – Englesku, Vels i Severnu Irsku.
„Milioni ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu slušali su te debate, gledali kampanje i s pravom se pitaju: ‘Šta će za nas biti drugačije? Zašto mi ne možemo da imamo ista ovlašćenja i ista prava kao oni u Škotskoj’“, upitao je Kameron. Lider Laburista Dejvid Miliband se međutim toj formuli usprotivio i optužio Dejvida Kamerona da se parolom o „engleskim glasovima za engleski zakone“ u paketu sa škotskom decentralizacijom «igra politike»…
Analitičari ocenjuju da te tvrdnje negiraju zajednički zavet lidera tri stranke i neizostavno odlažu rok obećanog davanja većih ovlašćenja Škotskoj.
Premijer Škotske u ostavci nakon referenduma i lider kampanje za nezavisnost Aleks Salmond rekao je da su Škoti „obmanuti“ kako bi odbacili nezavisnost na referendumu, da su tri glavne britanske stranke ušle u spor oko toga kako da sprovedu obećane političke reforme, a da su svoje sporoe morale da razreše pre nego što su se obratile biračima. On je rekao da postoji i parlamentarni put da Škotska proglasi nezavisnost.
Više u tekstovima: Salmond warns Scotland could declare independence WITHOUT a referendum after accusing Westminster of ‘tricking’ voters
i
Salmond lashes totally shameless Westminster leaders tricking Scottish voters rejecting independence.html#ixzz3DyuTM3bK
Britanska agencija YouGov objavila je 18. septembra nešto pre ponoći prognozu (mada to nije exit pool) da je 54 odsto glasalo za očuvanje Škotske u okviru Velike Britanije, a 46 odsto protiv. Prognoza je data na osnovu ankete među 1828 ljudi koji su glasali 18. 9. i među 800 onih koji su glasali ranije poštom. Gardijan-online inače piše da se od objavljivanja rezultata uobičajenih exit pooll istraživanja koja se obavljaju na većem i reprezentativnijem uzorku ispred biračkih mesta odustalo zbog pretpostavljenog tesnog rezultata.
Dopunjemo 21. septembra
Stanovništvo Škotske; Osam stvari koje će Britancima najviše nedostajati ako Škotska ode;
U slučaju da se Škotska otcepi promeniće se britanska zastava „union jack“ na šta ruska TV RT šaljivo podseća uz heard u kome je citiran naslov pesme Reja Čarlsa „Hit the road, Jack!
EVROPSKI SEPARATISTI: Igra mečka i pred Vestminsterom;
Indipendent izveštava 12. septembra da novo istraživanje YouGov za Times i The Sun da se broj glasača za uniju («the Better Together», bolje zajedno povećao na 52 odsto dok separatistička strana (glasovi ‘Yes’) ima manje – 48 procenta glasača. Pojedini komentatori zaključuju da su unionisti ponovo poveli nakon što je čitav londonski establišment krenuo u kampanju za uniju, i nakon što je nekoliko banaka
(Tesco Bank, TSB, Lloyds, RBS, Clydesdale) najavilo da će svoje centrale premestiti u Lonodon, ako Škotska postane nezavisna. Britanska vlada je sumnjičena da je uticala na takvu najavu banaka, mada ona to negora.
Gardijan objavljuje rezultate telefonske ankete agencije ICM Research među 1,000 ljudi 9-11. septembra 2014, koji takođe pokazuju da vode unionisti sa 51:49 uz 17 odsto neodlučnih. Greška istraživanja je plus minus tri i istraživači se ne usuđuju da prognoziraju rezultat.
Po istraživanju koje objavljuje londonski Telegraf rezultat je 53 : 47 za unioniste. Dan kasnije, u subotu 13. septembra, Telegraf daje kontradiktornu sliku o referendumskom raspoloženju – istraživanje među 705 Škota ICM za Telegraf pokazuje da je za nezavisnost 54 odsto Škota a 46 odsto protiv, ali list citira i drugo istraživanje sprovedeno od strane unionista koje pokazuje da oni vode sa 54:46.
BBC
u utorak 16. septembra citira tri nova istraživanja (Opinium za Daily Telegraph, ICM za Scotsman i Survation za Daily Mail), koja pokazuju vođstvo glasača protiv nezavisnosti sa 52: 48 odsto, kada se isključe neopredeljeni birači, kojih ima između 8i 14 odsto (od 4,3 miliona glasača u Škotskoj u kojoj živi 5,3 miliona ljudi) što znači da je raspoloženje glasača dva dana pred referendum bilo i dalje «na ivici noža»…
Škotska STV, objavljuje 17. septembra rezultate istraživanja Ipsos-MORI među 1405 ispitanika 15. i 16. septembra po kome se za za uniju opredeljuje 51 odsto, a 49 odsto je za suverenitet, neopredeljeni kojih ima oko 600.000 nisu uračunati. Kad se uračunaju i odgovori onih koji još razmišljaju da li da glasaju rezultat je 49:47 za unioniste, a četiri osto je neodlučno. Pul agencije MORI ukakazuje na porast procenta glasača za nezavisnost za sedam poena u odnosu na ranija merenja ove agencije, a pad procenta protivnika nezavisnosti za sedam poena. Pul agencije MORI ukazuje na porast procenta glasača za nezavisnost za sedam poena u odnosu na merenja ove agencije pre mesec dana, a pad procenta protivnika nezavisnosti za sedam poena…
List Scotland herald, objavljuje 17. septembra rezultate istraživanja The Panelbase koju ukazuju da je 45 odsto birača za nezavisnost, 50 odsto protiv i 5 odsto ili neodlučno, ili neće da kaže. Kad se ta kategorija iskjuči, rezulta je 48 odsto ua nezavisnost, a 52 odsto protiv. Vašington post uočava da je većina istraživanja sprovedena on-line ili telefonom, a takvim metodom je teško obezbediti reprezentativnost uzorka, pa neki analitičari prognoziraju da škotski referendum može obeležiti i «istraživački Vaterlo».
Dopunjeno 17. septembra
Scotland-Kosovo… Neka se pripremi Katalonija…
Na parlamentarnim izborima 2011. biračko raspoloženje je bilo prevagnulo u koristi indipentističke Škotske nacionalne partije (SNP) Aleksa Salmonda:
| SNP | 902.915 | 45,39 |
| Laburisti | 630.461 | 31,69 |
| Konzervativci | 276.652 | 13,91 |
| Liberalne demokrate | 157.714 | 7,93 |
| Škotski zeleni | 87.060 | 4,38 |
Samo glasači konzervativaca odolevaju uticaju škotskog indipendiste Aleksa Salmonda (SNP): 93 odsto njih i dalje kaže da će da glasa No. Svi ostali segmenti škotskog društva kreću u suprotom pravcu.
Glasača labuista koji glasaju za nezavisnost bilo je 18 odsto pre četiri nedelje, a sada ih je 35 odsto.
Procenat glasača za nezavisnost mlađih od 40, povećao se sa 39 odsto na 60 odsto
Procenat glasača za nezavisnost u radničkoj klasi povećao se sa 41 odsto na 56 odsto
Procenat glasača za nezavisnost među ženama – sa 33 odsto na 47 odsto
Izvor: Scotland: ‘yes’ blitzkrieg wipes out ‘no’ lead, YouGov, 7. septemara 2014.
Škotska nacionalna partija povećala šanse za pobedu svoje indipendističke opcije. Na to ukazuju istraživanja javnog mnjenja agencije Jugov (YouGov) početkom septembra po kojima bi, ne uzimajući u obzir neodlučne birače, 51 odsto Škota moglo na referendumu 18. septembra da podrži odlazak Škotske iz Ujedinjenog Kraljevstva. Na sajtu YouGov ti rezultati su nazvani blickrigom onih koji glasaju za nezavisnost (Videti: Scotland: ‘yes’ blitzkrieg wipes out ‘no’ lead)
| Zemlja rođenja | 2001 | 2011 | ||
| Škotska | 4.410.400 | 87,13 odsto | 4.411.884 | 83,32 odsto |
| Engleska | 408.948 | 8,08 odsto | 459.486 | 8,68 odsto |
| Vels | 16.623 | 0,33 odsto | 17.381 | 0,33 odsto |
| Severna Irska | 33.528 | 0,66 odsto | 36.655 | 0,69 odsto |
| Republika Irska | 21.774 | 0,43 odsto | 22.952 | 0,43 odsto |
| Druge zemlje članice EU | 41.836 | 0,83 odsto | ||
| Druge zemlje članice EU (pre 2001) | 59.031 | 1,11 odsto | ||
| Druge zemlje članice EU (posle 2001) | 78.254 | 1,48 odsto | ||
| Druge zemlje | 127.926 | 2,53 odsto | 209.760 | 3,96 odsto |
| Ukupno | 5.062.011 | 100,00 odsto | 5.295.403 | 100,00 odsto |
Rupert Mardok, predsednik korporacije News Corp, izdavač listova «Sandi tajms» (Sunday Times) i «San» (Sun) i advokat «devolucije», tvrdi da privatna istraživanja javnog mnjenja za lidera škotskih narodnjaka Salmonda, pokazuju da će za otcepljenje glasati 54 odsto a protiv 46 odsto i predviđa očajničkih poslednjih 10 dana u kojima će establišment boriti da spase uniju.
Prve indicije da separatisti vode zabrinule su zvanični London, koji se do skora oslanjao na istraživanja javnog mnjenja koja su pokazivala da su početkom ovog meseca „unionisti“ ubedljivo vodili. List „Obzerver“ (Opserver) međutim prenosi rezultate istraživanja agencije „Panelbejs“ (Panelbase) po kome je 52 odsto ispitanih reklo da će se odlučiti da kaže „ne“ otcepljenju a 48 odsto izabralo je „da“ (takođe ne računajući neodlučne glasače).
List «Indipendent» (Independent) na naslovnoj strani piše o deset dana za spas Ujedinjenog Kraljevstva. «Dejli mejl» (Daily mail) uz kraljičinu sliku stavlja naslov: «Ne dozvolite da budem poslednja kraljica Škotske».
Slika koju je objavio „Sandej tajms“ i u elektronskom izdanju, na kojoj se vide kraljica Elizabeta i princ Čarls zabrinutih izraza lica, slikovito opisuje ono što je kraljica izjavila: da je apsolutno užasnuta mogućnošću da se Škoti izjasne za nezavisnost. Uz to, tražila je, kako piše list, da je od sada svakodnevno obaveštavaju o najnovijim vestima u vezi s referendumom. Drugi izvori javljaju da je Bakingemska palata neutralno kad je u pitanju škotski referendum, mada će kraljica, po ranijem planu biti u Škotskoj na sam dan referenduma. Tajm citira istraživanje (YouGov) po kome među onima koji nameravaju glasaju za nezavisnost ipak manje od polovine, 46 odsto veruje da treba prekinuti i veze s britanskom kraljevskom porodicom.
DŽordž Ozborn, britanski ministar finansija, i najavio da će u narednih nekoliko dana London ponuditi Škotskoj značajniju autonomiju u oblasti poreza, fiskalne autonomije, javnih rashoda. Planirane mere Londona u korist Edinburga bile bi rezultat dogovora sve tri glavne partije u britanskom parlamentu.
„Mere bi bile primenjene onog momenta čim bi se čulo ‘Ne’ na prestojećem referendumu“, navodi Ozborn.
Škotski indipendisti tu ponudu Londona tumače kao potkupljivanje birača. Aleks Salmond, lider škotskih separatista izjavljuje da London donosi „panične mere“ bez kredibiliteta zato što kampanja Yes Scotland pobeđuje na terenu. Rupert Mardok mere vlade u Londonu ocenjuje kao nekredibilne i – kasne.
U izveštaju BBC se procenjuje da su za nezavisnost Škotske opredeljeni simpatizeri Škotske narodne partije, a da su za uniju, uz značajno povećanje autonomije, škotski laburisti, škotski konzervativci i škotski liberalni demokrati, koji na primer predlažu da se na nivou Ujedinjenog Kraljevska upravlja samo ekspolatacijom nafte, penzionim sistemom, socijalnom politikom, odbranom i spoljnim poslovima.
Laburista Gordon Braun, bivši britanski premijer, obećao je javno da će, ukoliko ishod referenduma bude pozitivan za celovitost zajednice, lično povesti debatu u parlamentu o davanju većih ovlašćenja Škotskoj, čija teritorija inače čini trećinu kopnene teritorije Velike Britanije. Oko 150 labističkih poslanika, kao i poslanika liberalnih demokrata najavili su da će narednih dana provesti na terenu, u Škotskoj.
Gardijan (Guardian) međutim citira rezultate istraživanja po kojima oko 30 laburista, 16 odsto torijevaca i 7 odsto liberalnih demokrata u Škotskoj optira za nezavisnost.
Taj list citira američkog ekonomistu Pola Krugmana koji piše da mnogima izgleda logično da pretpostave da će Škotska postati druga Kanada (vezana za Veliku Britaniju veoma slabom monarhističom vezom, ali za razliku od Škotske, koja želi da zadrži funtu, ima svoju monetu), a da je logičnije pretpostaviti da će Škotska postati «Španija bez sunca» (Španije je uzeta kao primer južnoevropske zemlje čiji primer pokazuje kako je teško imati zajedničku valutu bez zajedničke vlade).
Neki analitičari ponudu Londona porede s ponudom koju je kanadska vlada dala Kvebeku 1995, što je tada urodilo plodom. Međutim iskustvo Kvebeka u organizaciji referenduma navodno pokušavaju da koriste i škotski separatisti. Presedan Kvebeka je, naime imao zanimljive obrte. Godine 1995. kada se glasalo o tome da li da se Kvebek otcepi od Kanade, mesec dana pre izbora oni koji su nameravali da glasaju «ne» održavali su stabilno vođstvo. Tada se raspoloženje promenilo. Konačne ankete ukazivale su na 53-47 odsto u korist onih koji su rekli da će glasasati da Kvebek ostane u Kanadi. Na dan glasanja, neki birači su se pokolebali i odustali od glasanja za celovitost Kanade, međutim konačni tesni rezultat je ipak glasio da Kvebek ostane deo Kanade (50,6 odsto unionista prema 49,4 odsto separatista).
Oglasio se i neimenovani visoki zvaničnik Evropske komisije, koji je izdao saopštenje u kojem se Škotska upozorava da će, ukoliko postane samostalna, morati da čeka najmanje pet godina pre nego što se vrati u Evropsku uniju (čiji je inače veliki zagovornik) i da bi glasači morali s tim da računaju pri odlučivanju. Aleks Salmond, premijer Škotske i lidera „separatista“, uprkos tome tvrdi da će o evropskom statusu nezavisna Škotska moći da pregovara unutar EU.
Na vest o vođstvu indipendista britanska funta je pala na najniži nivo nakon novembra 2013.
Predlog za decentralizaciju i formiranje škotskog parlamenta je bito tema referenduma 1979, ali nije rezultirao promenama uprkos tome što je tesna većina glasova bila u korist promena, ali zakon o decentralizaciji nije donet jer je pravilo po kome je referendum predviđaćo da je potrebno da broj glasača koji su za promene bude veći od 40 odsto ukupnog biračkog tela. Nova ustavna reforma je predložena 1997, kada je održan drugi škotski referendum o decentralizaciji, kada je većina izrazila podršku da se veća ovlašćenja prenesu na škotski parlament i da parlament ima moć da menja osnovne stope poreza na dohodak. U Škotskoj je 1998. zakonom uspostavljen novu škotski parlament, koji je ovlašćen da donosi zakone koji važe u Škotskoj.
Pobornici Škotske nezavisnosti, pod sloganom Da Škotska (engl. Yes Scotland), su vladajuća Škotska nacionalna partija, Škotski zeleni i Škotska socijalistička partija; nastupaju. Laburistička partija je 1920-ih podržavala uspostavljanje samouprave za Škotsku u okviru Velike Britanije ali je u narednim godnama to pitanje nije naglašavala. Sada se zalaže za proširenje samouprave umesto nezavisnosti.
Pobornici ostanka u uniji, koji nastupaju pod sloganom Bolje zajedno (engl. Better Together), su Škotski laburisti, Škotska konzervativna partija i Škotske liberalne demokrate. Škotska nacionalna partija (SNP), formirana 1934, bez značajnog izbornog uspeha do 1960. je održavanje referenduma inicirala 2007, a intenzivirala priptreme za njega 2011.
Dok su se pred referendum vodile rasprave oko toga šta se može desiti s britanskim atomskim bazama i atomskim podmornicama lociranim u Škotskoj, šta sa britanskom armijom, šta sa funtom, šta sa članstvom Škotske u NATO i EU, šta sa britanskim bankama lociranom u škotskoj ABC news
nabraja osam stvari za kojima će Britanci najviše žaliti ako Škotska ode
1. Scotch, koji može da se proizvede samo u Škotskoj
2. Sean Connery (Šon Koneri najslavniji škotski holivudski glumac)
3. Susan Boyle, (Suzan Bojl, škotska pevačka senzacija)
4. Edinburgh Castle (Zamak u Edinburgu)
5. Haggis (Hedžiz, škotski kulinarski specijalitet napravljen od ovčjih džigerica)
6. Gerard Butler (Džerald Batler, slavni škotski glumac)
7. Robert Burns (Robert Brns, poznati škotski glumac)
8. Loch Ness Monster (čudovište iz Loh nesa)
Gardijan, pod mnaslovom Scotland will struggle to make its way as a newly independent state piše 17. septembra, dan pre referenduma, kako nove nezavisne države teško nalaze svoje mesto u svetu, čak i u najpovoljnijim uslovima, pa nabrajajući teškoće koje će Škotska imati kao nezavisna država, polazi od Kosova:
Proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. su sa entuzijazmom podržali SAD, Velika Britanija, i mnoge druge vlade, ali šest godina kasnije, više od jedne trećine članica UN-članica, uključujući i pet zemalja EU i četiri NATO članica i dalje se uzdržava od priznanja Kosova koje tek treba da postigne političku stabilnost, fizičku sigurnost i ekonomski prosperitet koje su kosovski lideri obećali kada se ono otcepilo od Srbije.
Nezavisna Škotska, sa razvijenom ekonomskom infrastrukturom i obiljem nafte i drugih prirodnih resursa, izgleda da ima povoljniji položaj od Kosova ili, recimo, od Južnog Sudana (nezavisnog od 2011), koji bogatstvo naftom ipak nije spaslo Južni Sudan od etničkih konflikata i humanitarne krize prošle godine. Ali kao i Istočni Timor (2002) i Bosna i Hercegovina (1992), pokret za nezavisnost Južnog Sudana je koristio jaku međunarodnu i UN podršku.
Nasuprot tome, nezavisnost Škotske ima oskudnu međunarodnu podršku. Neke od svetskih uticajnijih vlada, uključujući SAD, Kanadi, Indiji i Australiji, otvoreno se protive, piše Gardijan.
Drugi u okviru EU, posebno u Španiji, duboko su sumnjičavi da bi presedan otcepljenja od Velike Britanije mogao da utiče na tamošnje manjine…
„Belom knjigom Škotske budućnosti“ vlada je identifikovala članstvo u EU, kao glavni cilj, predviđajući da „tranzicija“, da bude završen do martaa 2016, ali SNP je već oštro u suprotnosti sa Briselom oko osnovnih pitanja, kao što su valutna unija, članstvo u Evrozoni i imigracije…
Oli Ren, bivši komesar za proširenje i ekonomske poslove EU, upozorio je prošle nedelje da će nezavisna Škotska morati da biraju između korišćenja funte sterlinga i pridruživanja EU…
Čak i ako se nezavisna Škotska ne pridruži Šengenu, mogućnost granične kontrole i provera pasoša između Škotske i Engleske (i Škotske i Severne Irske) je velika, jer je politika Edinburga o imigraciji može biti značajno drugačija od one u Londonu i Briselu.
Ambicija SNP da Škotska odmah uđe u NATO nailazi na slične prepone, a glavni prigovor, snažno dele Vašingtonu i London, zbog najave da će Škotska da se oslobodi nuklearnog oružja zatvaranjem podmorničke bazeTrident u Faslejnu.
Nezavisna Škotska će biti na istom nivou s Libanom, Slovačkom, Kirgistanom, El Salvadorom, Turkmenistanom i Republikom Kongo, zaključuje Gardijan.
Katalonski parlament raspravlja o Konsultativnom zakonu kojim se raspisuje referendum o nezavisnosti od Španije za 9. novembar. Madrid taj referendum smatra nelegalnim. Borbu za nezavisnost Katalonija vodi od 1714. godine, nakon istorijskog poraza u Bici kod Barselone kada je Katalonija postala deo Španske kraljevine. Godine 1932. osmehnula republikanci su priznali autonomiju Katalonije, ali je Frnakov reži 1936. ukinuo njihovu autonomnu samosvojnost i tako je bilo preko četrdeset godina. Godine 1979. Kataloniji je vraćen autonomni status, a katalonski je pored kastiljskog postao zvanični jezik regiona, što je jedna od glavnih etnokulturalnih razlika ovog regiona u odnosu na ostatak Španije.
Dobivši zvanični status autonomije, Katalonci su rešili da idu dalje i da traže potpunu nezavisnost, a izgleda da su motivisani i time što stabilna ekonomija Katalonije čini 20 odsto nacionalnog bruto proizvoda čitave Španije. Izgleda da je javno mnjenje u Kataloniji podeljeno kad je u pitanju nezavisnost – 11. septembra, kada su hiljade Katalonaca izašle na ulice Barselone sa parolama o nezavisnosti, u susednom gradu Taragona članovi pokreta Katalonsko građansko društvo istupili su pod parolom: „Nezavisnost – ćorsokak!“
Među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14). Secesionistički konflikti dugog trajanja u Velikoj Britaniji (Severna Irska od 1968, Škotska od 2007), Srbiji (Kosovo, od 1989), Rusiji (Kavkaz, od 1989), Moldaviji (Transnjestrija, od 1989), Gruziji (Osetija, Abhazija od 1989), Francuskoj (Korzika, od 1975), na Kipru (Turski Kipar, od 1963), u BiH (RS, od 1995), Azerbejdžanu (Nagorno Karabah, od 1988), u Španiji (ETA od 1959, Katalonija 1979). O pregledu žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata nideti više u tekstu Na Balkanu ništa novo, dok se međunarodna situacija intenzivira VREME br. 1161, 4. april 2013.
U analizama pred škotski referendum čuju se prognoze da bi «škotski primer» mogao da deluje zarazno i da ohrabri indipendističke pokrete u u Kataloniji, Flandriji, Venetu, pa i u Bavarskoj, u kojoj je 25 odsto glasača raspoloženo za secesiju. Najavljeno je da bi katalonski parlament u petak 18. septembra trebalo da usvoji novi zakon kojim bi bilo omogućeno održavanje „konsultacija“ o nezavisnosti od Španije 9. novembra, čemu se španski premijer Marijano Rahoj žestoko protivi i smatra takav potez nezakonitim.
U analizama se prećutkuje to da sezona secesija nije počela sada već 1990-ih kada je nakon raspada SSSR-a, Jugoslavije i Čehoslovačke nastalo 27 nezavisnih država, i da je secesionistički talas ohrabrivan i podržavan od strane zapadnih zemlaja u čemu je Velika Britanija uglavnom prednjačila, da je secesionizam Kosova podržavan 1999. od strane zapadnih zemalja i oružanom intervencijom protiv nezavisne zemlje, mnogo masivnije i grublje nego što je Rusija 2014. podržala secesija Krima od Ukrajine. Zanimljivo je da jedan od aktera-posrednika tokom jugoslovenske krize Britanac Pedi Ešdaun zadržao oštar arbitrarni ton i rekao kako poređenje Škotske (Velika Britanija) i Republike Srpske (BIH) ne dolazi u obzir, jer bi u slučaju secesije ove druge mogla da usledi intervencija.
(Veća karta s obeleženim secesionističkim terititorijama u FOTO GALERIJI, desno)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
