Danici Popović – Osvajanje slobode

Videti takođe: Danica Popović, Dobrodošli na moj sajt;

Članci u medijima Danice Popović

Tekstovi u Vremenu

Mađarski guverner i Vlada Budala, VREME | BR 742 | 24. MART 2005;

Ko je pobrkao lončiće – Svetska banka ili MMF?, VREME | BR 768 | 22. SEPTEMBAR 2005.

2001. – Olja Bećković, novinarka

2002. – Goranka Matić, urednica i fotografkinja nedeljnika „Vreme“

2003. – Biljana Srbljanović, dramaturškinja

2004. – Ružica Đinđić, pravnica

2005. – Borka Pavićević, dramaturškinja

2006. – Hedvig Morvai-Horvat, direktorka Građanskog saveza jugoistočne Evrope (Citizen’s Pact for SEE)

2007. – Lila Radonjić, direktorka i glavna i odgovrna urednica Produkcijske grupe „Mreža“

2008. – Mirjana Karanović, glumica

2009. – Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

2010. – Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

2011. – Aida Ćorović, novinarka

2012. – Dubravka Stojanović, istoričarka

2013. – Brankica Stanković, novinarka

2014. – Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta

Danica Popović diplomirala je 1979. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 9.64. Magistrirala 1985. godine. Magistarski rad: „Alternativni pristupi u čistoj teoriji spoljne trgovine“ je 1987. objavljen kao monografija pod naslovom „Teoreme u medjunarodnoj razmeni“. Doktorirala je 1990. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sa temom „Spoljna trgovina u modelima ravnotežnog rasta“. U periodu 1980 1988. radila je kao istraživač u Institutu za ekonomiku industrije u Beogradu, a od 1989. godine je zaposlena na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, najpre u zvanju asistenta na predmetu Ekonomska statistika, a od 1992. kao docent na predmetu Makroekonomski bilansi. Od 2006. godine je redovni profesor na predmetima Makroekonomski modeli i Makroekonomija otvorene privrede.

Od 1999. godine član je Centra za liberalno-demokratske studije, gde radi na konsultatnskim i istraživačkim projektima. Povremeni je konsultant Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (ITC/WTO) za pitanja makroekonomske politike i spoljnotrgovinske liberalizacije. U više navrata (1987, 1991 i 1996. godine) bila je na specijalizaciji na London School of Economics and Political Sciencies. Govori, čita i piše engleski i francuski. Član je EACES (European Association for Comparative Economic Studies), član je Naučnog društva ekonomista, član Statističkog društva Srbije, i recenzent u časopisu Ekonomska misao. Objavila je više od 60 bibilografskih jedinica.

***

a) Knjige, disertacije i monografije

1. Grupa autora (2008), From Poverty to Prosperity (poglavlja 3 i 4) CLDS, CATO i Službeni Glasnik, u pripremi

2. Danica Popović Ekonomika zdravog razuma – u pripremi (Službeni glasnik) zbirka čanaka iz štampe, verovatno izlazi 2009. godine

3. Grupa autora (2008) Grinfild investicije u Srbiji, CLDS;.

4. Grupa autora, (2008) Reforme u Srbiji: dostignuća i izazovi, 2008.

5. Danica Popović (2006) Ekonomski rečnik za novinare , CLDS

6. Grupa autora, (2005) Četiri godine tranzicije u Srbiji Četiri godine tranzicije Centar za liberalno – demokratske studije, poglavlje 2: Privredna aktivnost i makroekonomska politika

7. Popović, Danica and Jovičić, Andrija (2003) „Country Study – FR Yugoslavia“, u: „Trade Policies and Institutions in the Countries of South Eastern Europe in the EU Stabilization and Association Process“, World bank Report No. 24460

8. Spoljna trgovina u modelima ravnotežnog rasta, doktorska disertacija, 1991

9. Teoreme o međunarodnoj razmeni, BIGZ, 1988.

10. Alternativni pristupi u čistoj teoriji spoljne trgovine, magistarska teza, 1985.

11. prevod udžbenika Makroekonomija: evropski udžbenik, Burda, Wyplosz, III izdanje Oxford University Press, CLDS, 2004

12. prevod udžbenika Makroekonomija: evropski udžbenik, Burda, Wyplosz, IV izdanje Oxford University Press, EF – u pripremi za 2009.

13. prevod udžbenika Međunarodna ekonomija, Dominik Salvatore, IX izdanje John Wiley & Sons (2007), EF, u pripremi za 2009.

b) Članci u stručnim časopisima

14. Privredna kretanja i makroekonomska politika Srbije, Jugoslovenski pregled, 2005 (preuzeto iz monografije « Četiri godine tranzicije »)

15. Šta je to realni devizni kurs, Prizma, mart 2004

16. Trade Policies and Institutions in the Countries of South Eastern Europe in the EU Stabilization and Association Process, World Bank Conferrence on Trade Policies in SEE, June 11-12 2001, Budapest, zbornik

17. Economic Developments in Serbia, ITC/WTO, Geneva december 2003, mimeo

18. Flying Circus of Trade Liberalization in Serbia and Montenegro, Konferencija EU o spoljnotrgovinskom režimu buduće Zajednice, Medija center, prevedeno u časopisu Prizma (decembar 2002a)

19. Crnković, Popović, Vukotić (2001) „A Government Information System for Montenegro“, in „Managing Information Technology in a Global Economy: IRMA Proceedings“ Idea Group Publishing

20. „Institutional Change and Economic Performance in the Transition Economies, a Comment“, Economic Survey of Europe, 2001, No 1, part II

21. The influences in changes in macroeconomic regime and policy on the development of the foreign trade of Serbia, Wiener Institute of Foreign Trade, december 2000

22. A warning to Serbian policy-makers: Say No to Early Euroization!!!; CEPS conference: A European Agenda for a Democratic Serbia, CEPS, Brussels, 6-7 November, 2000a

23. The Exchange Rate Misalignment in FR Yugoslavia: diagnosis and proposals, international conference The Czech Exchange Rate Crisis, Prague, 1998a

24. Yugoslavia after the Sanctions: Principal Constraints to Economic Recovery, Conference on Economic Reconstruction and Development Policies in the Yugoslav Successor States, Bristol, UK, June 1997.

25. FR Yugoslavia Before and After the Sanctions: a Scenario of Recovery, International ccnference dedicated to the 50th aniversary of the Faculty of Economics, University of Ljubljana, Slovenia, September 1996.

26. Tri ključna merila uspeha srpske tranzicije, Prizma, 2000.

27. Korejski recept za srpsku izvoznu strategiju: neznanje ili volja za moć?, Ekonomski institut i CIPE, II Forum o ekonomskoj politici 2001

28. Prvi koraci integracije u svetsku privredu: konvertibilnost, devizni kurs i liberalizacija, Forum o ekonomskoj politici, Ekonomski institut and CIPE, 2000

29. Posao koji se mora obaviti – harmonizacija spoljnotrgovinske politike Jugoslavije sa pravilima svetske trgovinske organizacije, Ekonomika, 2000

30. Ekonomske osnove nove srpske trgovinske blokade, Ekonomika, juni 2000.

31. Uvodjenje sistema nacionalnih računa i inovacija postojeđeg obračuna makroekonomskih agregata u Crnoj Gori – deo III: Programska implementacija on-line informacionog sistema za prikupljanje, obradu i koriišćenje makroekonomskih agregata u Republici Crnoj Gori , Podgorica 1999 (projekat u toku)

32. Oportunitetni trošak politike fiksnog deviznog kursa: teorija i iskustva nasuprot zvaničnoj politici, Savetovanje Saveza ekonomista Jugoslavije, Miločer, juni 1997.

33. Trade liberalization and economic performance in transition: the case of FR Yugoslavia; international conference „Challenges and Opportunities for the Transition in Yugoslavia“, Beograd, 1998.

34. Yugoslavia’s prospects for sustained growth, međunarodna konferencija „EU enlargmement – Yugoslavia and the Balcans“, Beograd 1997a

35. FR Yugoslavia Before and After the Sanctions: a Scenario of Recovery, Ekonomska misao, No. 1, 1997

36. Kurs i liberalizacija, Vreme, dodatak „Tranzicija“, jul 1997 (članak po pozivu)

37. Strane investicije, Vreme, dodatak „Tranzicija“, jul 1997 (članak po pozivu)

38. Političke slobode, efikasnost i privredni rast, Ekonomska misao br 1-2, 1997

39. FR Yugoslavia and the EU: Principal Impediments to Reaching a Self-sustained growth path, maj 1996, međunarodna konferencija FR Yugoslavia and EU: possibilites of Co-operation, Beograd, maj 1996.

40. Economic Developments in FR Yugoslavia: a Country Report, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1993-1997, polugodišnja publikacija pripremana za UNECE (koautor i urednik)

41. Snaga disperzije i ključni sektori jugoslovenske privrede, SYM-OP-IS . (Simpozijum o operacionim . istraživanjima), 1988.

42. Neorikardijanski pristup u čistoj teoriji spoljne trgovine, Ekonomska analiza, vol.21, Zagreb, No. 2 1987.

43. Klasični pristup u teoriji spoljne trgovine, Zbornik odabranih radova Instituta za ekonomiku industrije.1987.

44. Dekompozicija faktora privrednog rasta, SYM-OP-IS 1986.

45. Optimalna struktura izvoza, SYM-OP-IS, 1984.

46. Transfer tehnologije u zemlje u razvoju, Industrija, 1982.

c) Studije i projekti

47. Forum o najvažnijim merama i preprekama za povećanje zapošljavanja (Employment growth forum), deo: strane direktne investicije, CLDS i USAID, mart 2005.

48. Strategija smanjenja siromaštva (PRSP), deo: Odnosi Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama, 2004

49. Konsolidacija spoljnog duga SR Jugoslavije, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1996. (urednik i author)

50. Stabilizacioni program za 1995. godinu – politike i mere u kratkom roku, CES MECON, 1995. (koautor)

51. Stabilizacioni program za drugu polovinu 1994, Beograd: Centar za . ekonomske studije CES MECON, 1994, (koautor)

52. Program strukturnog prilagođavanja privrede SR Jugoslavije, Beograd: Centar . za ekonomske studije CES MECON, 1993. (koautor)

53. Program of Macroeconomic Stabilizationof the FR Yugoslavia, Savezna vlada,. 1992. (koautor)

54. Economic Developments in FR Yugoslavia: a Country Report, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1993-1997 (redaktor i koautor), polugodišnja publikacija namenjena Ekonomskoj komisiji za Evropu pri Ujedinjenim nacijama

55. Program of Macroeconomic Stabilization of the FR Yugoslavia, Savezna vlada, 1992. (co-author)

56. Institucionalni okvir strukturne reforme PTT sistema: Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1995 (rukovodilac i koautor)The Stabilizacion Program for the Second Halve of 1994, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1994, (co-author) 57. Structural Adjustment of the Yugoslav Economy, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1993. (co-author)

58. Macroeconomic Stabilization Program, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1993, (koautor)

59. Privredna struktura Jugoslavije – analiza i ocena stanja, (koautor), Institut za . ekonomiku industrije, 1987.

60. Program makroekonomske stabilizacije SR Jugoslavije, Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON, 1992. (koautor)

61. Mogući rast privrede privrede SR Srbije van SAP i projekcija osnovnih agregata Beograd: Institut za ekonomiku industrije, (koautor), 1985.

62. Strukturna reforma PTT sistema: ekonomska i tehnološka opravdanost razdvajanja pošte i javnih telekomunikacija u JP PTT saobraćaja Srbija, . Beograd: Centar za ekonomske studije CES MECON 1993 (rukovodilac i koautor)

63. Razvijenost PTT mreže u zemljama OECD (bilten br.1, april 1992)

64. Ukidanje monopola PTT službe i privatizacija TELEKOMA (bilten br. 3, juni 1992)

65. Osnovne postavke promene privredne strukture Jugoslavije (koautor), Institut . za ekonomiku industrije, 1986.

66. Proizvodna orijentacija privrede SR Srbije van teritorija SAP u funkciji povećanja izvoza u periodu 1986. 1990., (koautor), Beograd: Institut za ekonomiku industrije, 1985.

67. Mogući rast privrede privrede SR Srbije van SAP i projekcija osnovnih agregata Beograd: Institut za ekonomiku industrije, (koautor), 1985.

Izvor: Radna biografija Danice Popović

***

1. Popović, D. and Jovičić, A. (2003) „Country Study – FR Yugoslavia“, u: „Trade Policies and Institutions in the Countries of South Eastern Europe in the EU Stabilization and Association Process“, World bank Report No. 24460

U ovoj opsežnoj studiji slučaja detaljno su opisani mehanizmi i predočeni otvoreni problemi u funkcionisanju spoljnotrgovinskih institucija i politika u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Cilj studije bio je da se ispita kvalitet reformi spoljnotrgovinske politike i institucija izgrađenih u SRJ, polazeći od činjenice da tranzicioni procesi kasne, a da je startna pozicija iz 2000. godine izuzetno niska, a da su u procesu dezintegracije i pada privredne aktivnosti u SRJ spoljnotrgovinski tokovi derogirali a ranije relativno dobro razvijene institucije praktično prestale sa radom. Najveći deo aktivnosti prešao je u sivu zonu , te su umesto zakonima, tokovi uglavnom bili vođeni korupcijom i kronizmom (političkim pokroviteljstvom).

Studija je podeljena u deset poglavlja. Prva tri se odnose na makroekonomska kretanja tokom 90-ih godina, nakon čega sledi analiza spoljnotrgovinskih institucija i politika u periodu do 2000. godine, de se taksativno analiziraju sve relevantne tačke gde se od 90-ih godina registruje dramatičan pad, a koje se moraju sto pre revitalizovait. Naredna tri poglavlja posvećena su analizi spoljnotrgovinskih politika u oblastima uvoza, izvoza i spoljnotrgovinske zaštite. Pored analize svih povoljnih trendova, studija ukazuje na neminovnost dalje hitne liberalizacije, naročito na planu ukidanja evidencionih taksi, kao i na planu daljeg smanjenja i simplifikacije carinske strukture (svedoci smo da se umesto pojednostavljenja, struktura kasnije samo zakomplikovala). Primena antidamping mera i mera zaštite platnog bilansa analizirana je detaljno, sa zaključkom da je najpre potrebno povećati stepen profesionalne obučenosti domaćih rukovodećih kadrova za ove poslove. Visoko monopolizovana privredna struktura neće se smanjiti barem ne do potpunog završetka procesa privatizacije i do pune implementacija antimonopolskog zakonodavstva. Kada je reč o barijerama ulasku i domaćoj konkurentnosti nisu registrovane značajne formalne prepreke. Usled nastavka sa korupcijom i kronizmom ne samo u spoljnoj trgovini već i u pravosuđu, itd, neformalne prepreke stvaranju konkurentnog privrednog ambijenta mnogo su značajnije od formalnih. Naredna dva poglavlja posvećena su analizi političke ekonomije spoljnotrgovinske politike i problemima ulaska na tržište EU, dok se u poslednjem poglavlju sumiraju zaključci i iznose preporuke koje bi trebalo slediti u formiranju spoljnotrgovinske politike i izgradnji spoljnotrgovinskih institucija u SRJ.

Opšta je ocena da u izgradnji institucija i stvaranju savremenog ambijenta za spoljnotrgovinsko poslovanje nisu pravljene ozbiljne greške, ali da je pređen veoma mali deo puta. Među preporukama vrlo visoko mesto zauzimaju mere za suzbijanje korupcije u državnoj administraciji i ubrzanje i harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa standardima Svetske trgovinske organizacije i EU. Studija takođe upozorava da će, uprkos svim lokalno preduzetim merama, uspeh reformi presudno zavisiti od ne samo od tehničke podrške već i od finansije pomoći međunarodnih finansijskih institucija.

2. „Institutional Change in the Transition Economies“, Session II of the UNECE Spring Seminar, May 7-8 2001, Geneva, Economic Survey of Europe, 2001, No 1, part II

Ovaj rad predstavljao je uvodni komentar na članak prof. Paula Hare-a sa Herriot Watt Univerziteta u Edinburgu, u čija je osnovna teza bila da je tranzicioni proces iz 90-ih zapao u ćorsokak pre svega zbog toga što su se vlasti tranzicionih privreda fokusirale na privatizaciju firmi iz državnog sektora i izgradnju institucija koje će taj proces efikasno podržati, umesto da se forkusiraju na izgradnju greenfield investicija i izgradnju institucija koje će podržati ovaj proces. Takođe, akcenat rada je na analizi potrebe za igradnjom jakih državnih institucija, kao i promena u preduzetničkom ponašanju u zemljama u tranziciji, uz umereni stepen zaštite konkurencije u zemlji.

Kritika Danice Popović bila je fokusirana na problem što nije odgovoreno na ključno pitanje, koje se odnosi na pokretačke snage za stvaranje instituicija, bez čega se gubi mogućnost da se analiza smesti u okvir političke ekonomije tranzicije. Druga tačka ovog rada je analiza slučajeva Rusije i Srbije, gde problem svakako ne leži u nepostojanju institucija, već u korupciji koja je kompromitovala sve njihove funcije. Prevelika birotratska moć s jedne strane upravljanje uredbama umesto zakonima (discretion vs. rules) koči i strane i domaće greenfield investicije, dok istovremeno pogoduje državnim monopolima, tako da ne stoji teza da su procesi privatizacije državnih monopola i stvaranje novih firmi divergentni procesi koji traže posebne institucije koje se međusobno značajno razlikuju.

„Umereni stepen zaštite konkurencije“ koji predlaže prof. Hare uprevo ide na ruku monopolistima koji su najbliži političkom vrhu i koji će ovakav koncept iskoristiti u sopsvenu korist i na štetu standarda stanovništva, što se potvrdilo u svim tranzicionim privredama. Ovakva „umerenost“ se mora platiti inflacijom ili recesijom, te je stoga inferiorna u odnosu na model gde bi osnovni cilj politike bio rast zaposlenosti u sektoru razmenljivih dobara (tradables), kada se u zemlji mora što pre stvoriti potpuno konkurentni ambijent, pre svega zbog dolaska strateških investitora. Popović je predložila uvođenje transparentnog tajminga liberalizacije koji bi svim igračima dao do znanja da je namera vlade da stvori konkurentni privredni ambijent, a da se istovremeno svim igračima da vremena da se pripreme za oštriju konkurenciju, kako bi se istovremeno izbegli šokovi na planu rasta nezaposlenosti i pratećeg pada životnog standarda.

U ovom članku Danica Popović takođe je osporila tezu prof. Hare-a da zemlje u tranziciji treba više oslone na domaću štednju i investicije, a da se odustanu od borbe za što veći priliv stranih direktnih investicija. Ovaj stav pre svega osporava praksa najuspešnijih zemalja u tranziciji, gde je najveći deo privrednog rasta, izvoza i zaposlenosti apsorbovan upravo u ovom sektoru. Osim kapitala, koji u zemlji nedostaje ili potiče iz sive i crne zone, za zemlje u tranziciji se postavlja pitanje upravljačkih znanja, posedovanja izgrađenih izvoznih kanala i mogućnosti da zemlja što pre razbije domaće monopole, što se sve bez stranih direktnih investicija ne može obaviti. Osim toga, u prvoj fazi je neophodno jačati domaću potrošnju, a pri niskom nivou standarda to automatski znači da domaća štednja ne može preterano rasti, a kao baj-pas ovde se upavo pojavljuju SDI. Tek se nakon nekoliko prvih tranzicionih godina može govoriti najpre o legalizaciji postojeće, pa tek onda o rastu domaće štednje i domaćih investicija, što zahteva da se pre toga ili simultano pristupi kredibilnoj izgradnji transparentnih i kredibilnih institucija zaštite prava i svojine u državi. Domaća štednja javlja se na kraju, a ne na početku ovog procesa.

3. Četiri godine tranzicije u Srbiji (2005), Centar za liberalno – demokratske studije, poglavlje 2: Privredna aktivnost i makroekonomska politika (preštampano u časopisu Jugoslovenski pregled)

Makroekonomski aspekt tranzicije u monografiji Četiri godine tranzicije u Srbji obrađen je na osamdeset stranica i u deset poglavlja, grupisanih u dva dela, od kojih se prvi odnosio na privredna kretanja i komparativnu analizu rezultata koji su postignuti u Srbiji i u ostalim tranzicionim privredama u uopredivom vremenskom horizontu, dok se drugi fokusirao na analizu primenjene makroekonomske i spoljnotrgovinske politike i na predlog njene izmene.

Za četiri godine tranzicije Srbija je promenila dve vlade, a prošla je kroz četiri ciklusa u vođenju ekonomske politike: (1) reformski (2) napuštanje reformi sredinom 2003. godine i prebacivanje težišta na (kasnije odbačena) pitanja harmonizacije sa privredom Crne Gore, uz delimično odricanje od sopstvene inicijalne spoljnotrgovinske liberalizacije (3) dolazak nove vlade (početak 2004), nesnalaženje, vraćanje reformi unazad i skoro devetomesečni sistematski populistički potezi i najzad (4) pozitivan pomak i najave dobrih reformskih poteza (2005), koji su usledili nakon intervencija MMF, WB i najave EU o otpočinjanju procesa stabilizacije i pridruživanja od oktobra 2005. godine. Tako je u ove prve četiri godine tranzicije na ozbiljna tranziciona pitanja utrošeno manje od polovine vremena, dok je preostali deo karakterisao tipični makroekonomski populizam, sa najavama preispitivanja izvršene liberalizacije (kraj mandata premijera Živkovića), najavama izmena metoda privatizacije i revizije izvršenih privatizacija, poništavanjem već uvedenih mera liberalizacije, itd (vlada premijera Koštunice). Stoga stanovništvo nije steklo utisak da je sam proces tranzicije neizbežan i nepovratan, a da se najteži reformski potezi – ukidanje subvencija, stečajevi i masovan gubitak neproduktivnih radnih mesta, u stvari mogu beskonačno odlagati.

Od zemlje gde se žetva seljacima tradicionalno isplaćivala isključivo iz primarne emisije, Srbija je za četiri godine tranzicije postala uređeno fiskalno područje. Zaustavljene su brojne kvazi-fiskalne aktivnosti centralne banke, eliminisani posebni budžetski fondovi i „specijalni“ računi i konstituisan Trezor, čime je stvorena osnova za vođenje zdrave fiskalne politike. Kašnjenja u isplati penzija i dečjih dodataka postala su prošlost, a zaostale isplate se postepeno vraćaju. Konačno, početkom pete godine tranzicije konačno je uveden porez na dodatu vrednost, što je dovelo do značajnog rasta budžetskih prihoda. U cilju smirivanja podgrejane agregatne tražnje, peta godina tranzicije biće završena sa malim gotovinskim budžetskim suficitom, u iznosu od 1.2% BDP. U tom smislu, Srbija je postala zemlja sa veoma čvrstom fiskalnom disciplinom, što će, ukoliko se ovakva politika nastavi, značajno podići investicioni i kreditni rejting Srbije

Za razliku od prve vlade, koja je prilično odlučno povukla prve tranzicione korake, ali zaobišla ključno pitanje finansijske discipline, trenutna, aktuelna vlada zadobila je reputaciju graditelja institucija koje ne funkcionišu, ali istovremeno i tihog zaštitnika klijentelizma koji trenutno ipak mora da odstupi pred zahtevima MMF-a. Takve politike tipa «stani-kreni» u potpunoj su suprotnosti sa dva ključna principa u uspešnom upravljanju privredom, naime da (i) sve mere treba implementirati u malim dozama, svodeći time turbulencije na minimum i (ii) svaka naredna mera mora biti prepoznatljiv i logičan nastavak prethodno primenjenih mera (Wyplosz, Burda, 2004). Tek tada privredni subjekti prestaju da se više uzdaju u poznanstva sa ministrima nego u sopstvene procene budućih tržišnih kretanja

Za četiri godine tranzicije može se registrovati čitav niz propuštenih prilika. Najvažniji propušteni poduhvat je implementacija modernog stečajnog zakonodavstva. Nasuprot uspešnim tranzicionim privredama, u Srbiji nije bilo ni dovoljno političke volje da se ubrzo po dolasku na vlast utvrdi, objavi i sprovede čvrsto budžetsko ograničenje, što nije implementirano niti do današnjeg dana. Sa dolaskom druge vlade najvažnija propuštena prilika ogleda se u izostanku izgradnje modernog pravosudnog sistema i implementaciji ključnih donetih zakona. Stoga se u Srbiji nijedan budući potez ne može proceniti na osnovu prethodnih poteza, što u velikoj meri uliva neizvesnost i izaziva veliko političko nezadovoljstvo, a veliki deo birača praktično odvlači od ideje da sami potraže sebi bolju budućnost, jednostavno stoga što i sami ne znaju kakvu budućnost žele da kreiraju za svoje birače. Stoga je zaista neophodno slediti dva navedena kriterijuma za dobru makroekonomsku politiku – definisane ciljeve implementirati u malim dozama, a svaku sledeću meru kreirati tako da predstavlja logičan sled i da učvršćuje uverenje biračkog tela da vlada ima i viziju i instrumente pomoću kojih može da je ostvari. Autor naglašava da je takva politika dala dobre rezultate u prilično neizgrađenim demokratijama tipa Mađarske, Poljske, Slovačke, pa i Jermenije, te nema niti jednog bitnog razloga da se takvo pozitivno iskustvo ne može primeniti i u Srbiji.