Dan voda

Svetski dan voda, koji se obeležava svake godine 22. marta, Srbija dočekuje sa podjednako zagađenim vodotokovima kao i prethodnih godina. Posle nekoliko potemkinovskih akcija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, poput inicijative „Očistimo Srbiju“, Srbija nije nimalo čistija, a njeni vodotokovi su nalik na vene intravenoznog narkomana.

Jedan od dana u godini kad se podsećamo na tu nezgodnu okolnost je i Svetski dan voda, koji je u decembru 1992. godine usvojen rezolucijom UN-a kako bi se u javnosti probudio interes za problem nedostatka pijaće vode, a obeležava se od 1993. godine.

Ove godine Institut za javno zdravlje Batut organizuje stručnu konferenciju na kojoj ce biti reči o aktivnostima vezanim za implementaciju Protokola „Voda i zdravlje“, kao i o novoj direktivi Evropske unije o kvalitetu površinskih voda koje se koriste za rekreaciju. Pored toga, više ekoloških udruženja, kao i Ministarstvo poljoprivrede, u čijoj su vode nadležnosti, svojim će akcijama simbolično upozoriti na stanje voda u Srbiji.

Za vode su vezani neki od najveći ekoloških problema Srbije. Sva ta zagađenja nalaze se na slivu Dunava, zbog toga što se više od 90 odsto teritorije Srbije nalazi uupravo u ovom – dunavskom slivu.

Jedna od tri crne tačke ekologije u Srbiji, uz Pančevo i Bor je Veliki bački kanal u zoni Kula-Vrbas-Crvenka, koji predstavlja najzagađeniji evropski vodotok.

Pored tradicionalnih zagađivača koji se nalaze na ovom kanalu, po svom negativnom doprinosu vodama Srbije neslavno se izdvajaju i:

-Hemijska industrija u Bariču

-Deponija jalovine bakra Gornji Milanovac – Rudnik

-Rafinerija nafte Pančevo

-Rafinerija nafte u Novom Sadu

-Fabrika đubriva u Subotici

-Deponija jalovine cinka u Šapcu

-Skladište gipsa u Prahovu

-Deponija u Vinči

-Odlagalište pepela u Kostolcu

-Otvoreni kopovi uglja Vreoci – Kolubara