CERN: Počinje Veliki prasak

Moguće da je i pre nešto više trinaest milijardi godina isto tako bio sunčan martovski dan, da se prolećna groznica osećala u vazduhu, poslanici usvajali rezolucije, menjali se domeni iščezlih dražava, a mediji sabirali utiske posle nekog velikog terorističkog napada. I onda je tamo negde ispod nekog Ženevskog jezera konačno u punoj snazi pokrenutuo gigantsko akceleratorsko postrojenje koje su velike i male države podizale dve decenije kako bi naučnici pokušali da otkriju najveća otvorena pitanja o strukturi materije i tome sličnim smislovima Univerzuna. U tunelu zakopanom sto metara pod zemljom u krug su pojurila dva snopa protona, ubrzana do energije koja za ljude nije ništa veća od zamaha krila jednog komarca, ali je za protone ravna sudaru dva Sunčeva sistema. I onda se dogodio – prvi sudar. U milijarditom deliću sekunde oslobodila se energija dovoljna da simulira jedan mali privatni Veliki prasak. Da li je tako tamo negde u nekom eksperimentu počeo i naš Univerzum?

Danas, 30. marta u 13.06 u Evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja, pozbnatoj po akronimu CERN, čovek je dostigao energiju kreacije Univerziuma.

Kako je saopšteno iz CERN-a, Veliki sudarač hardona (LHC, Large hadron collider) proradio je na energiji od 7 TeV i na četiri detektora akceleratorskog tunela počeli su prvi sudari. Rezultati ovih eksperimenata će biti poznati tek za nekoliko meseci, a fizičari će pomoću njih pokušati da odgonetnu postoji li misteriozni Higsov bozon, šta je tamna materija, gde je nestala antimaterija i kako je zaista počeo Veliki prasak.

Da li će uzgred, kao kolateralna šteta našeg najvećeg civilizacijskog eksperimenta, nastati i neki paralelni Univerzum može se saznati tek za oko 13,7 milijardi godina.