Blokada američke administracije

Američki Senat i Kongres nisu usvojili budžet, pa je u ponoć između ponedeljka i utorka 1. oktobra blokirano finansiranje aktivnosti američke federalne vlade, zbog čega je prinudne odmore odmah upućeno više od 825 hiljada zaposlenih u federalnoj administraciji, a mnoge privatne kompanije koje rade za vladu obustavile su delatnost.

Pripadnici Američke vojske i Obalske straže dobijaće plate zahvaljujući posebnom zakonu koji je potpisao predsednik Obama, mada će svaki drugi od 800.000 civilnih lica na radu u Pentagonu takođe na prinudno odmaranje.

Zatvorene su mnoge javne institucije, nacionalni parkovi, Smitsonijan muzej, Er and spejs muzej i druge. Kamen spoticanja između republikanaca i demokrata je finansiranje zakona o zdravstvenom osiguranju, takozvanog „obamakera“ po kome 35 miliona Amerikanaca dobija socijalno osiguranje.

Republikanci su usvajanje budžeta videli su kao priliku da miniraju zakon o reformi zdravstvene zaštite koji je u oba doma izglasan i od predsednika potpisan još 2010. (a u međuvremenu verifikovan i u Vrhovnom sudu), koji se smatra najvećim Obaminim postignućem i najvećom intervencijom u socijalno tkivo Amerike u poslednjoj polovini veka, a koji zapravo samo uvodi nešto približno onome što postoji u svim društvima razvijenog Zapada: univerzalno zdravstveno osiguranje. Republikanci su 40 puta pokušali da obore taj zakon.

Oko 20 odsto kongresmena iz redova republikanaca bliskih konzervativnom pokretu „Čajanka“, tvrdi da je intervencija države u sistem zdravstvenog osiguranja (ovde inače ogromnog privatnog biznisa), „apokalipsa“, „najgori zakon u poslednjih 50 godina“, „pretnja Americi“ i „uvođenje socijalizma». te će primena tog zakona stvoriti novu klasu Amerikanaca koja je zavisna od državnih subvencija i koja će uvek glasati za demokrate.

Prvo je Senat, u kojem većinu imaju demokrate, u ponedeljak usvojio budžetski predlog koji predviđa finansiranje „Obamakera“, vrativši tako budžetski zakon na odlučivanje u Kongres.

Kongres je nakon polusatne debate izglasao novi predlog budžeta, koji odlaže finansiranje „Obamakera“ za narednih godinu dana. Za takav predlog je glasalo 228 kongresmena, dok je 201 bio protiv. Među onima koji su glasali za bilo je i devet demokrata, dok je 12 republikanaca glasalo protiv ovog predloga.

Dok je vreme za donošenje zakona isticalo, Senat je odbio predlog republikanskog Kongresa sa 54 glasova za i 46 protiv, vrativši tako svoju verziju predloga na novo odlučivanje u Kongres.Presednik SAD Barak Obama je telefonom pozvao vođe republikanaca i demokrata u Kongresu i Senatu, apelujući na njih da izglasaju budžet kojim bi bila odobrena sredstva za već usvojeni zakon o zdravstvenom osiguranju.

Vođe republikanaca su nudile pregovore demokratama oko usvajanja budžeta, ali je ubrzo nakon toga vođa demokrata u Senatu Hari Rid je odbio taj predlog. Nakon neuspeha potencijalnih pregovora, Konges više nije glasao.

Američka vlada je poslednji put, zbog neusvajanja budžeta, bila blokirana tri nedelje pre 17 godina, krajem 1995. godine.

Istraživačka kompanija IHS procenila je da će finansijska blokada američke vlade će koštati SAD najmanje 300 miliona dolara dnevno u izgubljenom bruto društvenom proizvodu (BDP).

U slučaju jednonedeljne blokade vlade, prognoza privrednog rasta SAD od 2,2 odsto za poslednji kvartal bila bi smanjena za 0,2 procentna poena, a tronedeljna blokada vlade, poput one iz 1995-1996. godine, umanjila bi američki BDP za između 0,9 i 1,4 procentna poena.

Zabrinutost da bi finansijska blokada vlade mogla ugroziti privredni rast uzrokovala je juče oštar pad akcija, pri čemu je indeks S&P 500 pao za 0,6 odsto na 1.681,55 poena na zatvaranju berze u Njujorku.

Već 17. oktobra ističe limit za zaduživanje federalne države, a ako se tada ne izglasa novi kreditni limit (postojeći je 16,7 biliona dolara), SAD bi mogle proglasiti bankrot, što bi najpre pogodilo države koje drže svoje rezerve u američkoj valuti, pre svih Kinu i Japan, a posledice po svetsku ekonomiju teško je prognozirati.

Predsednik Obama odbio je da pregovara s republikancima, naglasio da granica američkog zaduživanja mora da se podigne zbog plaćanje starih dugova i eventualno odbijanje da se podigne nivo zaduživanja uporedio s ponašanjem nekoga ko je dobro večerao, a onda odbio da plati.

Direktorka MMF Kristin Lagard izjavila je da eventualni neuspeh SAD da podignu granicu zaduživanja i potencijalni bankrot predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnoj ekonomiji. «Blokada je dovoljno loša, a ako 17. oktobra ne bi bilo nađeno rešenje za američki suvereni dug, to bi moglo ozbiljno da ugrozi ne samo američku ekonomiju, već čitavu globalnu ekonomiju, Njihova misija je kritična i trebalo bi da reše krizu što pre», rekla je Kristin Lagard u govoru studentima na Univezitetu Džordž Vašington.,

Direktorka MMF-a je, i pored krize u SAD, navela da je prognoza rasta svetske ekonomije relativno pozitivna i da, uprkos slabom privrednom rastu, postoje znaci koji ukazuju na vraćanje finansijske stabilnosti na globalom nivou.

Pucnjava na Kapitol Hilu

Policija je ubila Miriam Keri, 34-jednogodišnju Afro-Amerikanku iz Konektikata, bivšu stanovnicu Bruklina, koja je u četvrtak 3. oktobra oko 2:30 popodne po lokalnom vremenu, upravljajući vozilom pokušala da prođe ka delu Pensilvanija avenije ispred Bele kuće u Vašingtonu koja je zatvorena za saobraćaj. Jurnjava je počela kada je žena u crnom sedanu počela da se raspravlja na bezbednosnom čekpointu na mestu blok udaljenom od Bele kuće. Vozilo su zaustavili pripadnici američke tajne službe u uniformi. Kad su se policajci približili vozilo je ubrzalo i počela je jurnjava (85 milja na sat u zoni visoke sigurnosti gde je brzina ograničena na 25 milja). Policija je uljučila sirene, a angažovala je i helikopter.

Auto je velikom brzinom počeo da se udaljava, kad je policija započela poteru, žena se, prošavši nekoliko crvenih svetala, uputila prema Kapitol hilu, dva kilometra dalje i stala. Nekoliko policajaca sa pištoljima u rukama prišlo je i pokušalo da otvori vozačeva vrata. Vozilo je tada udarilo u bezbednosnu barijeru kod Kapitola, okrenulo se za 180 stepeni i udarilo u policijsko vozil. Policajci su na nekoliko lokacija ispalili 10 do 12 hitaca. Miriam Keri nije bila naoružana.

Pucnjava se dogodila samo nekoliko blokova od Vrhovnog suda, čula se dok su zasedali Predstavnički dom i Senat. Odmah posle pucnjave sednice su prekinuta, a osoblju je zapoveđeno da se udalji od prozora i izlaznih vrata. Malo posle incidenta upozorenje je povučeno.

Šef policije Kim Dajn je novinarima ispred zgrade Kongresa rekao da je moguće da je u automobilu bilo i dete od 18 meseci, koje nije povređeno.

Incident se dogodio dve nedelje nakon pucnjave u vašingtonskom vojnom brodogradilištu Navy Yard, gde je ubijeno 12 ljudi. Šef policije je rekao da incident, kako izgleda, nije povezan s terorizmom, da je jedan policajac povređen prilikom udara automobila, a da nijedan nije pogođen.

Predsednnik SAD Barack Obama je obavešten o situaciji, nastaloj u atmosferi napetosti trećeg dana nakom blokade (shutdown) vlade zbog spora s Kongresom oko budžeta. Veza tog incidenta s napetošću, ako postoji, verovatno je indirektna: republikanski senator iz Teksasa Blejk Farenthold je izjavio za TV CNN da je policija na Kapitol hilu bila „na nižem personalnom nivou» (manjeg brojčanog sastava?) – zbog blokade.

Dopunjeno 4. oktobra

Miriam Keri

Dan posle pucnjave u više američkih listova pojavile su se anonimne izjave ljudi povezanih sa istragom u kojima se govori da je njen dečko izjavio policiji da je Miriam Keri umišljala da je Obama mesto gde ona živi stavio pod elektronsku kontrolu i da joj se obraća preko radio talasa, da su u stanu Miriam Keri pronađeni lekovi risperidone, kojim se leči schizophrenija i poremećaj ponašanja, kao i antidepresant escitalopram, pod imenom Lexapro, koji po mišljenju psihologa mogu biti prepisani i za postporođajnu psihozu od koje je patila avgusta prošle godine. Iskopava se svaki detalj iz njenog života, da je jednom pala na glavu, da se jednom svađala na parkingu, da je jednom bila gruba prema pacijentima, a da je inače u susedstvu bila vesela i fina.

Dopunjeno 4. oktobra