Intervju: Goran Ješić
Korporacije Siemens, BASF, Ernst and Joung, Sperbank, Severstal, KM Core predlažu plan za rešenje ukrajinske krize. Primena sporazuma EU - Ukrajina odložena do 2016.
DOKUMENT: Ženevska inicijativa za Ukrajinu
Rada usvojila zakon o specijalnom statusu pojedinih rejona Donbasa
Biznismeni iz Rusije, Ukrajine, SAD i Evropske Unije među kojima su bili predstavnici veoma krupnih korporacija kao što su nemačka BASF, Siemens, ruska Sperbanka i Severtsal, ukrajinski KM CORE, američke Ernst and Joung i PepsiCo formulisali su Ženevsku inicijativu za Ukrajinu usaglasivši 10 principa za koje veruju da mogu da pomognu u rešavanju ukrajinske krize. Oni su se okupili na sastanku koji je održan u nedelju 14. septembra sedištu Svetskog ekonomskog foruma u Ženevi na inicijativu predsednika i osnivača SEF Klausa Švaba. Inicijativa ima privatni karakter, ali obzirom na kapital korporacija iz kojih su došli i poslovne interese u koje su one uključene, može se zaključiti o njenoj značajnoj specifičnoj težini.
Rusiju je zastupao šef Rusnano Anatolij Čubais, šef Sberbanke German Gref, šef VTB banke Andrej Kostin i direktor „Severstala“ Alekej Mordašov.
Iz Ukrajine u Ženevi je bila direktor Horizon kapitala Natali Jaresko, osnivač investicione grupe Easton Viktor Pičuk, guverner oblasti Donjecka Sergej Taruta, predsednik i predsednik KM CORE Jevgenij Utkin.
Mogu da kažem koliko tehnike smo izgubili… 60-65 odsto vojne tehnike koja je bila angažovana u prvoj liniji (antiterorističke operacije u istočnom delu Ukrajine) bila je uništena, kazao je ukrajinski premijer Porošenko u intervjuu ukrajinskim televizijskim kanalima, objavljenom u nedelju 21. septembra uveče, javlja agencija Interfaks – Ukrajina.
Agencija UNIAN citira i Porošenkovu izjavu da će neke rejone Donbasa po perimetru kontrolisati ukrajinski graničari kako bi zaštitili ostalu Ukrajinu…
Iz Sjedinjenih Država su učestvovali predsednik Odbora direktora Alcoa Klaus Kleinfeld, predsednik PepsiCo Indra Nuji, generalni direktor Ernst and Joung Mark Veinberger.
Iz EU Ženevi su bili predsednik BASF Kurt Bok, predsednik Evropske investicione banke, Verner Hojer, direktor Siemens-a Džo Keser.
Privrednici veruju da mirovni proces treba da se zasniva na planu 12 tačaka, definisanih pod okriljem Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), preporučuju akterima da se uzdrže od provokativne i agresivne retorike, i da trajni mir traže kroz pošten i konstruktivan dijalog.
Biznismeni smatraju da je neophodno definisati zajedničke ciljeve koji su važni za postizanje rešenja i preporučuju dijalog na različitim nivoima – kako na ukrajinski domaćem, bilateralni – između Ukrajine i Rusije, kao i multilateralni – Rusije, Ukrajine, EU i SAD.
OEBS mora da leži na ulogu u uspostavljanju bezbednosti istočnoj Ukrajini do uspostavljanja trajnih bezbednosnih garancija. Preporučuju inkluzivni politički proces ka decentralizaciji vlasti u Ukrajini, garancije prava manjina, uključujući i jezik. Međunarodna zajednica mora da preuzme odgovornost da se osigura bezbednost i suverenitet Ukrajine kao i primat međunarodnog prava nad nacionalnim interesima, a Ukrajini se preporučuje da razmotri primenu politike neutralnog vojnog statusa.
Učesnici sastanka smatraju da je važno da se utvrdi kako da se izbegne i da ukine sankcije i osvetničke sankcije u toku ostvarivanja ciljeva mirovnog procesa i vraćanje normalnih radnih odnosa. Biznismeni takođe preporučuju izradu plana za ekonomski oporavak Ukrajine i za pružanje humanitarne pomoći i obnove infrastrukture.
Privrednici smatraju da je važno da se stabilizuje ukrajinska privreda, što iziskuje zaključivanje trgovinskih sporazuma između EU i Ukrajine, Rusije, a kasnije, možda, sa evroazijskom ekonomskom asocijacijom.
Svi učesnici priznaju da je primena ovih predloga u sadašnjem kontekstu izazov, s obzirom na mnoge složenosti. Oni veruju da političke lidere treba uključiti u stalni dijalog, a nadaju se da ovi predlozi mogu da podrže njihove inicijative za rešavanje sukoba u Ukrajini. Učesnici su takođe nadaju da se politički lideri uskoro sastati da bi obezbedili kraj sukoba, a obavezuju se da će dati punu podršku za takav politički proces.
Videti takođe: Treffen in Genf: Koalition der Bosse schmiedet Ukraine-Plan,der Spiegel, 16.09.2014
Realizacija Sporazuma o slobodnoj torgovini Evropske Unije i Ukrajine odložena je sporazumom od 12. septembra do kraja 2015. saopštio je komesar EZ za torgovinu Karel de Guht.
Odlaganje od 15 meseci daje Ukrajini određeno vreme za to da prouči sve probleme, koji mogu da se pojave, konstatuje Reuters. Sporazum EU – Ukrajina Vrhovna rada Ukrajine je ratifikovala 16. septembra. BBC na engleskom javljao je 16. pre podne da se za ratifikaciju sporazuma EU Ukrajina (AA/DCFTA) priprema i Evropski parlament, ali da je važan deo tog širokog ugovora, sporazum o slobodnoj trgovini, odložen do 2016. EP je 16. septembra oko podne velikom većinom usvojio rezoluciju o ratifikaciji sporazuma sa Ukrajinom.
Rusija je najavila da će ukoliko sporazum stupi na snagu 1. novembra ukinuti carinske privilegije koje važe za tržiše Zajednice Nezavisnih država (ZNG) i podići carine na ukarjinsku robu.
U ukrajinskom ministarstvu inostranih dela izjavili su da trostrani dogovor (EU, Rusije i Ukrajine) dozvoljana da se nađe balans između realizacije saglasnosti o slobodnoj torgovini Ukrajine s EU i produženja važenja režima svobodne torgovine s Rusijom u okviru dogovora o zoni svobodne trgovine zemalja Zajednice nezavisnih država“.
Podsetimo, pre godinu dana (novembra 2013) tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je tražio da se pre potpisivanja sporazuma sa EU razmotre sporna pitanja s Rusijom, zamrzao je pripreme za potpisivanje sporazuma, što je na zapadu tumačeno kao odustajanje od evropskog puta, izbile su demonstracije, Janukovič je svrgnut s vlasti i u Ukrajini su izbili sukobi i građanski rat…
Sporazum o pridruživanju sa EU – to je mnogo više od običnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Njegova primena bi trebalo da podrazumeva reformu, modernizaciju i borbu protiv korupcije. On takođe uvodi Ukrajinu u evropske strukture.
Komentator za
BBC na ruskom Dejvid Štern konstatuje da je taj trojni sporazum o odlaganju primene sporazuma EU-Ukrajina – veliki ustupak Rusiji, a da je pitanje nije li on označava potpunu predaju ili samo strah.
Po komentatoru BBC sadašnjim sporazumom o odlaganju zadržavaju se privilegije za ukrajinski robe na tržištu ZND što treba da bude značajna pomoć za ukrajinsku privrede, što je veoma važno jer BDP Ukrajine sada ubrzano opada. Komentator međutim konstatuje da postoji osećaj da EU želi mir u istočnoj Ukrajini po svaku cenu, pa da će se EU držati svojih obećanja čak i ako Moskva ne ispuni svoj deo sporazuma koji se tiče mira na istoku. BBC citira neimenovanog diplomatu, koji je bio veoma ogorčen zbog vesti trojnom aranžmanu, po kome «sve izgleda kao Minhen 2014».
Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta nemački političar Elmar Brok, međutim, za radio Deutsche welle objašnjava zašto ekonomski deo Sporazuma o asocijaciji između EU i Ukrajine stupa na snagu tek krajem 2015.
«Pojasnio bih to na jednom primeru iz prošlosti: pošto se Sovjetski Savez raspao 1991, više nije bilo planova da istočnonemačka privreda isporučuje određene vrste robe Sovjetskom Savezu 1994. i 1995. Posledica toga je da istočnonemačka privreda nije odolela konkurenciji i doživela je slom. To sada, zahvaljujući ovom postupku sa Ukrajinom, ne može da se desi…» Brok tvrdi da se ništa ne odlaže, već da se sklapa ugovor čija će primena u pojedinim tehničkim delovima biti asimetrična. Na primer, carine na ukrajinske proizvode u EU i dalje neće biti – kao što je to već bio slučaj za vreme provizorne implementacije ugovora. Ali, Ukrajina može i dalje da uvodi carine za određene proizvode…
Dopunjeno 16. septembra
Povlačenje teškog oružja iz gradova, bafer zona između zaraćenih strana od 30 km, zabrana leta iznad istočne Ukrajine
U Minsku su rano ujutru 20. septembra članice Kontakt grupe za Ukrajinu potpisale Memorandum od devet tačaka o sprovođenju režima prekida vatre u istočnoj Ukrajini, kojim će između ukrajinskih i proruskih snaga biti uspostavljena tampon zona od 30 kilometara. To je razrada sporazuma o prekidu vatre postignutog takođe u Minsku 5. septembra (Videti: DOKUMENT: 12 tačaka mirovnog plana Kontakt grupe za Ukrajinu
). Tada ugovoreni prekid vatre je delimično poštovan, uz žešće borbe na nekoliko kritičnih tačaka (aerodrom u Donjecku, Gorlovka, Debaljcevo) i međusobne optužbe za kršenje predida vatre.
U pregovorima o Memorandumu, kao o sporazumu od 5. septembra su učestovali bыvši predsednik Ukrajine i specijalni ppredstavnik sadašnjeg šefa države Leonid Kučma, premijer Donecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko, Luganske Narodne republike Igor Plotnicki, vice-premijer DNR Andrej Purgin, predsednik Vrhovnog sovjeta LNR Aleksej Karjakin, poslanik RF u Kijevu Mihail Zurabov, a takođe i zvanična predstavnica za Ukrajinu predsednika OEBS Hajdi Talljvini.
Memorandum predviđa da se prekid vatre smatra opštim, i da se u roku od 24 časa zabrani primena svih vrsta oružja i vođenje ofanzivnih borbenih dejstava.
„Memorandum predviđa povlačenje oružja kalibra većeg od 100 mm na rastojanje od najmanje 15 kilometara sa svake strane, kao i iz naseljenih mesta, što daje mogućnost da se stvori zona prekida primene oružja (bafer zona) širine najmanje 30 kilometara – zona bezbednosti, glasi četvrta od devet tačka memoranduma, a prenosi Ria Novosti. Artiljerijsko oruđe kalibra većeg od 100 mm treba da bude udaljeno od linije konflikta na rastojanje veće od vlastitog dometa. Predviđa se i „zabrana razmeštanja teškog naoružanja i vojne tehnike u zoni naseljenih mesta“.
Memorandum predviđa i zabranu postavljanja novih minsko-eksplozivnih prepreka i zabranu leta borbene avijacije, uključijući bespilotne komplekse, izuzev uređaja OEBS-a“.
Poslednjom tačkom memoranduma dogovoreno je povlačenje svih stranih najamnika, kako sa jedne, tako i sa druge strane“.
Za sprovođenje dogovorenog dat je rok od 24 sata.
Zadatak kontrole sprovođenja postignutih sporazuma poveren je OEBS-u čiji će posmatrači narednih nedelja biti postavljeni duž čitave zone prekida vatre.
Premijer samoproglašene Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da pitanje statusa DNR i Luganske narodne republika u sastavu Ukrajine na ovom sastanku nije razmatrano, ali da ono ostaje otvoreno.
Nova runda razgovora održana je pošto su Kijev i proruske snage na istoku postigli dogovor o primirju 5. septembra, kao deo plana u 12 tačaka za rešavanje petomesečnog oružanog sukoba, a 19 septembra razradile su radi njegove realizacije.
Primirje se, u velikoj meri, održava iako su registrovani sporadični incidenti u istočnom delu Ukrajine.
Dopunjeno 20. septembra
***
1. Obezbeđivanje primirja na osnovu plana od 12 tačaka razrađenog u okviru OEBS-a. Obezbeđivanje održivog primirje, podržavanje trenutnog kraja nasilja i daljeg gubitka života. Priznavanje primata vrednosti ljudskog života.
2. Uzdržavanje od korišćenja provokativnog i militantnog jezika, priznajući da je jedino kroz dijalog sprovedenog na pošten i duha saradnje može da obezbedi napredak, bezbednost i održivi mir.
3. Intenziviranje procesa sveobuhvatnog dijaloga na nacionalnom ukrajinskom nivou, između Ukrajine i Ruske Federacije i između Evrope, Ruske Federacije, Ukrajine i SAD sa opredeljenjem da se uspostave zajednički ciljevi i identifikuju ključne prekretnice za rešenja za današnje izazove.
4. Održavanje bezbednosnog okvir u Ukrajini u istočnom regionu pod nadzorom OEBS-a, koji će trajati dok teritorijalna bezbednost ne bude zagarantovana.
5. Početak inkluzivnog političkog procesa u cilju decentralizacije vlasti u Ukrajini, u kome su iz centralne vlade delegirana dodatna prava za regione, a takođe garancije za manjinska i jezička prava.
6. Garantovanje bezbednosti i suvereniteta Ukrajine od strane međunarodne zajednice. Priznavanje primata međunarodnog prava iznad nacionalnih interesa. Priznavanje prava na samoopredeljenje, ali i razmatranje politike vojne neutralnosti za Ukrajinu, uporedive sa statusom drugih evropskih zemalja (tj Finska, Švedska, Švajcarska).
7. Identifikovanje kako sankcije i kontra-sankcije mogu da se izbegnu i ukinu, u skladu sa ključnim prekretnicama postignutim u procesu pomirenja, kao dela procesa ponovnog uspostavljanja normalnog poslovnog dijaloga i odnosa.
8. Uspostavljanje plana ekonomskog oporavka nakon razaranja koje je prouzrokovao sukob, potreba za humanitarnom pomoći i obnovu infrastrukture. Uspostavljanje procesa multipartnerstva i podsticanje svih aktera, posebno poslovnih ljudi, da zajednički investiraju.
9. Koordinisanje i uspostavljanje posebnog udruživanja i trgovinskih sporazuma za Ukrajinu, kao i sa Evropskom unijom i sa Ruskom Federacijom, a kasnije eventualno sa evroazijskom ekonomskom zajednicom, da se stabilizuje ukrajinska ekonomija, omogućavajući da ukrajinske kompanije povećaju otvaranje novih radnih mesta, da se poboljšaju dugoročne perspektive rasta i dostizanje međunarodnog nivoa konkurentnosti.
10. Organizovanje u kratkom roku samita u Ženevi najvažnijih političkih lidera iz evropskih zemalja u koji su uključene Ruska Federacija, Ukrajina i SAD radi unapređenja procesa pomirenja.
Izvor: Geneva Ukraine Initiative: Business Leaders from Ukraine, the Russian Federation, Europe and the United States work out common ground principles, WEF Geneva, Switzerland 14. september i
Geneva Ukraine Initiative, Common principles
Potpisnici ženevske inicijative
Kurt Bok, Predsednik Upravnog odbora BASF, Nemačka;
Anatolij B.Čubais Izvršni direktor Rossnano, Ruska Federacija;
Herman Gref predsednik i glavni izvršni direktor Sberbanke, Ruska Federacija;
Verner Hojer predsednik Evropske investicione banke (EIB), Luksemburg;
Natali Jaresko, izvršni direktor Horizon Capital, Ukrajina;
Džo Keser, predsednik i glavni izvršni direktor Siemens, Nemačka;
Klaus Kleinfeld, izvršni direktor Alcoa, SAD;
Andrej Kostin, predsednik i glavni izvršni direktor VTB banka, Ruska Federacija;
Aleksej Mordašov, izvršni direktor, Severstal, Ruska Federacija;
Indra Noji predsednik i izvršni direktor, PepsiCo, SAD;
Viktor Pinčuk, osnivač, Eastone Group, Ukrajina;
Filip Resler generalni direktor i član Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma, Švajcarska;
Klaus Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Švajcarska;
Sergej Taruta, guverner Donetskog regiona, Ukrajna;
Jevgenij Utkin predsednik i glavni izvršni direktor KM Core, Ukrajina
Izvor: Geneva Ukraine Initiative , List of Participants Geneva, Switzerland 14 September
***
Poslanici Vrhovne rade Ukrajine su 16. septembra usvojili sa 277 glasova „za“ (od 450) Zakon o specijalnom statusu za delove Donjecke i Luganske oblasti (koji nisu piomenice pomenuti u zakonu, dok lideri Donjecke i Luganske Republike pretenduju da se on odnosi na celu Donjecku i Lugansku obladt, a ne samo na teritorije koje oni trenutno kontrolišu.)
Po Zakonu o specijalnom statusu za Donjecki basen, poseban sistem samouprave daje se na tri godine. Održavanje lokalnih izbora u tim regionima predviđeno je 7. decembar 2014. Mandati izabranih deputata ne mogu biti skraćeni iili ukinuti od strane centralnih vlasti.
Zakonom je predviđena autonomija u oblasti jezičke politike, razvoja i ekonomije (u saradnji s vladom Ukrajine) kao i pravo saveta sela i gradova da na dobrovoljnoj osnovi od građana Ukrajine koji žive na tom terenu formiraju jedinice milicije čiji je zadatak da štite javni red u skladu sa zakonima Ukrajine.
Po zakonu o specijalnom statusu kabinet ministara i drugi centralni organi izvršne vlasti mogu da zaključe sa odgovarajućim organima mesnog samoupravljanja sporazum o ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvitku pojedinih rejona. Takođe,država je dužna da garantuje pravo upotrebe ruskog ili svakog drugog jezika u društvenoj i privatnoj sferi.
Zakon o amnestiji sprečava gonjenje i kažnjavanje „učesnika događaja na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti“, a zakonom nisu obuhvaćeni počinioci krivičnih dela iz krivičnog zakona, kao što je umišljajno ubistvo, terorizam, pokušaj ubistva državnog službenika, radnika policije i pravosuđa, silovanje, pljačka, iživljavanje nad poginulima, i čitav niz drugih tačaka koje treba da osiguraju celovitost Ukrajine.
Zakone o specijalnom statusu i amnestiji koje je podneo predsednik Petro Porošenko, deo su mirovnog plana potpisanog sa proruskim pobunjenicima 5. septembra, čiji je cilj okončanje petomesečnog krvavog konflikta.
Dopunjeno 16. septembra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
