Bivši direktor MMF-a ponovo pred sudom

Najnovija optužba protiv bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros Kana stigla je zbog umešanosti u lanac prostitucije, saopštili su njegovi advokati. Ročište u Francuskoj je zakazano zbog sumnje da je Stros Kan uključen u organizovanje zabava sa prostitutkama u elitnim hotelima u Francuskoj, Belgiji i SAD, zbog čega je pre mesec dana bio u pritvoru dva dana.

Naime, on je optužen nakon ispitivanja pred sudom u francuskom gradu Lilu, naveo je AFP. Francuska agencija navodi da je bivši direktor MMF-a pušten uz kauciju od 100.000 evra.

„Dominik Stros Kan je stavljen pod pravnu kontrolu i zabranjeno mu je da kontaktira okrivljene, civilne tužioce, svedoke i medije u vezi sa postupkom“, naveli su tužioci u saopštenju.

Jedan od advokata bivšeg direktora MMF-a, Ričard Malka, rekao je da Stros-Kan „snažno tvrdi da nije kriv i da nikada nije imao ni najmanju slutnju da su žene koje je sretao mogle biti prostituke“.

Stros-Kanovo ime se pojavilo kada je policija istraživala lanac prostitucije, čiji su pripadnice dovođene iz bordela sa one strane francusko-belgijske granice da bi učestvovale u orgijama u elitnim hotelima u Lilu i Parizu. Stros-Kan je priznao da je učestvovao na nekim od tih „žurki“, a na jednoj od njih su bile i žene koje su slate i u Vašington da ga zabavljaju dok je bio direktor MMF-a. Vlasnik bordela „Dodo“ prvi put dospeo je u žižu javnosti kao osoba koja je povezivala Dominika sa devojkama lakog morala.

Kada je reč o svedocima, devojka pomenutog vlasnika bordela po imenu Betaris je dala izjavu španskim medijima, u kojoj tvrdi da je prisustvovala javnom odnosu Stros Kana sa jednom od prostitutki. Beatris kaže da je seksi žurka održana u restoranu „L’Aventure“ u martu 2009. godine. Ona takođe tvrdi da je vlasnik restorana Patrik Roket platio devojci 500 evra za polučasovno „druženje“ sa Stros Kanom, ispričala je Beatris za španski „Veniti Fer“.

Međutim, preko svog advokata on je negirao da je znao da je ta „pratnja“ plaćena. Korišćenje usluga prostitutki nije protivzakonito u Francuskoj, ali tužioci traže dokaze da je Stros Kan bio svestan činjenice da je zabave organizovala mreža podvodača i da su ih plaćali drugi gosti, zloupotrebljavajući finansijska sredstva kompanija.

Nekoliko biznismena i policijaca iz Lila optuženi su da su članovi te mreže, a Stros Kan je rekao policiji da nije posumnjao da su prisutne žene prostitutke, jer su ga sa njima upoznali viši službenici policije.

U Njujorku, pred Vrhovnim sudom u Bronksu, imao je prvo saslušanje zbog civilne tužbe sobarice jednog hotela u Njujorku, Nafisato Dialo, koja optužuje Stros Kana za silovanje, a čije su optužbe u krivičnoj tužbi odbačene prošlog leta. Dialo je podnela žalbu Vrhovnom sudu na tu odluku.

Međutim, prema pisanju francuske štampe, Stros Kan bi mogao da traži dogovor sa Dialo oko plaćanja odštete, kako bi izbegao odluku porote koja bi mogla da stane na stranu podnosioca tužbe.

Advokati Stors Kana smatraju da žalba neće biti pozitivno rešena, pozivajući se na činjenicu da je njihov štićenik u vreme činjenja krivičnog dela uživao diplomatski imunitet.

Kada se nakon ovog incidenta vratio u Francusku, suočio se sa još jednom optužbom da je napastvovao jednu mladu francusku spisateljicu. Međutim, ova optužba je povučena.

Sve poznatiji po skandalima u koje je umešan, kontroverzni bivši ministar MMF-a, postao je i inspiracija za film. U filmu Abela Ferare o seksualnom skandalu u koji je bio upleten Stros Kan, sa njujorškom sobaricom, njegov lik će odigrati francuski glumac Žerar Depardje. On je izjavio da je „bez velike simpatije“ prihvatio da u filmu o seksualnom skandalu u koji je bio upleten Dominik Stros Kan igra „arogantnog“ i „samodopadnog“ bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda.

„Učiniću to, jer ga ne volim“, rekao je Depardije, koji se posebno proslavio igrajući razmetljive junake poput Sirana de Beržeraka i Asteriksovog drugara Obeliksa.

Glumac Depardje je rekao da ga nervira sveukupna pojava dotičnog gospodina, ali da ne namerava da se previše udubljuje u ulogu, jer se „nikada nije previše potresao zbog ljudi bez dostojanstva“.