Beogradski festival piva

„Koje pivo mi preporučuješ da probam“ pita me neki junoša dok strpljivo čekam lenjog šankera da mi natoči dva piva marke „Skopsko“. Kažem mu da je makedonsko pivo odlično, a da bi posle toga mogao da nastavi abecednim redom po izloženim brendovima.

Sedmi beogradski sajam piva, festival ječmenog napitka, rok muzike i ringišpila koji se održava u parku Ušće na Novom Beogradu prilika je da se ljudi pretekli od odmora, Guče i ostalih zabava sakupe u glavnom gradu i da se dobro provedu ispod šatri u kojima se nadmeću brojni proizvođači.

Pored toga, organizatori su se potrudili da ove godine imaju još respektabilniju muzičku ponudu, ali kada ste na izložbi piva muzika služi samo kao nešto što natkriljuje žamor gomile od pedesetak hiljada ljudi. To su najbolje osetili prve večeri poznati Lajbah i Stereo Mc’s pokušavajući da u vašarsku atmosferu unesu malo muzičko-festivalske atmosfere. Osim nekoliko hiljda ljudi u prvih dvadesetak metara ispred velike bine svi drugi su se posvetili švrljanju naokolo u pokušaju pravljenja idelne „pivske liste“.

Od kog štanda da krenem, na čemu da se zadržim, sa čim da završim, pitanja su koja muče prosečnog posetioca ovog beogradskog festivala koji nije „ušao“ u Bemus. To mu dođe najveća muka jer sve drugo je manje više kako treba: livada je dovoljno prostrana da „primi sve prisutne“, ima mesta za konstanto kretanje od šanka do šanka, nema prepreka u vidu ograda i zidova, ulaz je besplatan, a na obodima ima šta da se pojede i da se provrti na ringišpilu.

Iako se organizatori u najavama i prezentacijama događaja trude da istaknu njegov regionalni karalter, za sve one iz Beograda, koji su trenutno u gradu, neobično je važno da dođu i podrže ovaj festival, jer je to jedina pop-kulturna masovka u glavnom gradu koja traje nekoliko dana i ima potencijal da postane zaista tradicional u godišnjoj ponudi. Mesto je idealno jer reka u blizini neprestano šalje rashlađujući povetarac, prilazi su dovoljno široki i brojni i teško da će se neki pošteni građanin buniti zbog buke koja dolazi odatle.

Za razliku od početaka pre sedam godina na Beogradskoj tvđavi u donjem gradu danas na festival dolaze „doterane“ devojke za koje se prvo upitate šta bre one tu traže a onda shvatite da se kontekst promenio i da od događaja koje je služio da se nekoliko hiljada lokatora dobro provede BBF prerasta u Događaj na kome je važno da budete, nalik na novi oblik gradskog korza.

U čitavoj postavci najviše nekako stradaju muzičari na bini, jer, kao što smo rekli, malo ljudi za njih mari i malo je onih koji su zapucali baš tamo da bi videli izvođače. Festival piva je prilika da se probaju novi ječmeni ukusi koji kada nisu ukršteni sa „žestinom“ ne proizvode agresiju. Sad, desi se po koja tuča pijanih omladinaca, neko bude i izboden, ali to sve ulazi u standardnu vašarsku ponudu.

Ono o čemu bi organizatori mogli da razmisle jeste neka vrsta posebne hrane koja bi bila ponuđena posetiocima jer osim jednog „Meka“ i pokojeg roštiljdžije narod može da precrkne od gladi. Možda neka varijanta kupusa i kobasica, što je već poznato sa sličnih svetskih okupljanja.

A kada vam se i to smuči, imate mnogo drugih opcija jer je reka blizu, a na reci su splavovi, pa udri do zore.