Aleksandar Vučić i nevladin sektor

U poteklom periodu premijer Aleksandar Vučić dva puta se sastao sa predstavnicima nevladinih organizacija (NVO). Neki od njih bili su u dilemi da li sastanku treba prisustvovati jer im nije bio jasan motiv za njegovo održavanje. Vesna Petrović na sastanak nije otišla jer joj se, kako kaže, nije dopao način na koji je pozvana: „Neprimereno je što nam nije upućen zvanični poziv, već smo pozvani preko posrednika. Iako smatram da smo mi koji radimo u Kući ljudskih prava (KLJP) pristojan svet koji na poziv predsednika Vlade treba da se odazove, nisam želela da odem jer mi se ne dopada ni način na koji premijer komunicira sa javnošću i ministrima, pa nisam želela da pružim mogućnost da se nađem u situaciji da mi se neko na tako nepristojan način obraća. Sumnjala sam i da su premijerovi motivi bili iskreni, a mogli su da budu usmereni ka prekidanju kampanje protiv zaštitnika građana Saše Jankovića. Mi iz NVO bili smo zgroženi tom hajkom, pa sam pomislila da je korak koji je premijer preduzeo način da nas iskoristi kako bi prevazišao situaciju koju je sam izazvao i koja je loša po njega.“

Glavna dilema Dragana Popovića bila je zašto premijer želi da se sastane sa predstavnicima NVO i koji će biti rezultat: „Mi znamo šta smo želeli, a koji je bio njegov motiv i dalje je tajna. Ovo je bila jedna od prilika da premijeru direktno kažemo ono što pišemo i govorimo, a odnosi se pre svega na vladavinu prava i ljudska prava. Najveći utisak u čitavoj priči za mene je to što uopšte polemišemo da li treba ići na sastanak sa predsednikom Vlade. To nam najbolje pokazuje u kakvom smo problemu i da je društvo na opasnoj stranputici. Premijer vlada autoritarno, bez ikakve sumnje, ali da li će preći liniju između autoritarizma i diktature ili će uspeti da se vrati više demokratiji, to je ono što nas muči. Ako imamo posla s nekim ko želi da postane neka vrsta diktatora, sve naše dileme da li se treba sastati s njim su na realnim osnovama.“

O detaljima razgovora po pravilima ne sme se govoriti, objasnio je Popović i dodao da je premijer insistirao na tome da oseća da nema podrške takozvane građanske Srbije njegovim reformskim naporima: „Podrška ne može da se stekne rušenjem vladavine prava i institucija. Mi ne možemo biti saveznici sa osobom koja ugrožava osnovne postulate jednog društva – demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava, tri stuba koja su nama svetinja i oko kojih nema kompromisa. Na građane ostavlja poražavajući utisak kada vide da neko može tako brutalno da puca po jednoj instituciji kakva je zaštitnik građana. Javnost je reagovala odgovorno i uznemirila se zbog takve hajke i preko četiri hiljade ljudi za sedam dana potpisalo je našu peticiju. Kampanja je primirena, a da li je zaustavljena, tek ćemo videti. U svakom slučaju, već je nanela nezamislivu štetu po pravni poredak.“

BCLJP svake godine izdaje izveštaj o stanju ljudskih prava, a ocena za 2014. jeste da je to godina u kojoj nisu sprovedene reforme pomenute u premijerovom ekspozeu, kaže Vesna Petrović: „Vlada se ne bavi ljudskim pravima, nema ministarstvo za to. U javnosti se stiče utisak da su ljudska prava ugrožena i to je jasno i premijeru i članovima Vlade. Od aprila do juna prošle godine usvojeno je 30 zakona od kojih samo jedan nije donet po hitnoj proceduri. ‘Hitno’ znači da niko ne zna šta piše u tim zakonima, a po skupštinskom poslovniku hitnost se upotrebljava u vanrednim situacijama.“

Podrška na evropskom putu: NVO su zauzele jasan stav prema evrointegracijama i podržavaju napore Vlade. Prema dogovoru sa radnim grupama koje se bave pojedinačnim poglavljima, NVO nisu ušle u radne grupe, već su se prijavljivale za određena poglavlja u kojima su smatrale da imaju znanja i mogućnosti da utiču kada se usvajaju akcioni planovi.

„Posmatramo razvoj situacije, dajemo primedbe i sugestije“, kaže Popović. „Neke radne grupe sarađuju više, neke manje, a osnovna komunikacija je zadovoljavajuća. Ipak, još uvek nema dovoljno poverenja države da prihvati preporuke i sugestije civilnog sektora. Ono što je važno jeste šta su nama evropske integracije, a šta predstavnicima vlasti i da li nam je isti cilj. Organizacijama iz KLJP cilj je modernizacija zemlje, a ulazak u EU je moćno sredstvo da se to postigne. Vlast može biti vrlo kooperativna kada je reč o nekom važnom pitanju za bezbednost i međunarodne odnose, pa da nam za mnoga druga pitanja EU progleda kroz prste i da na mala vrata postanemo članica. Plašim se da nam oproste nepoštovanje vladavine prava.“

Cilj NVO je da na svaki mogući način pomogne svojim znanjem na putu ka EU, a sve u cilju boljeg života građana, kaže Vesna Petrović: „Trebalo bi da pomognemo da Vlada razume šta o njoj građani misle. Vlada ima našu podršku kada je o pregovorima sa EU reč, ali premijer ne može imati podršku kada izvede ministre na livadu, stavi tepih, stolove, mikrofone i održi jednočasovni govor. Taj sastanak je za mene metafora načina kako nekome nešto padne na pamet i svi drugi slede tu ideju koja treba da se domisli. Slažem se da treba održati sednicu u Kolubari, ali i tamo postoji konferencijska sala.“

PRIVATIZOVANA DRŽAVA: „Postalo je prihvatljivo da jedan čovek ima sve podatke i drži sve u svojim rukama“, smatra Popović. „U ovom trenutku to je Aleksandar Vučić. To pokazuje da su institucije u velikom problemu, da sistem skoro ne postoji i u takvoj situaciji je normalno da postoje moćni pojedinci koji mogu da rade šta hoće, pa i da izvade nečiji dosije i pokazuju ga okolo. Tako sve više imamo privatizovanu državu. Setimo se da smo pored svih nadležnih institucija i službi čekali da se prvi potpredsednik Vlade vrati iz inostranstva da nam saopšti nivo aflatoksina u mleku. Okupljanje svih ovlašćenja i moći oko jednog čoveka je najopasnije što ovu zemlju može da zadesi.“

„Koncentracija moći u ličnosti Aleksandra Vučića nije dobra ni za njega na dug rok“, kaže Vesna Petrović. „Šta god da se desi, odmah sledi izjava premijera da je to napad na Vladu, na njega lično ili njegovu porodicu. Uništeni su demokratska opozicija, fer i demokratski izbori. Ne postoji nijedna nevladina organizacija koja ih posmatra. Nemamo posmatrače, ali imamo batinaše“, kaže Petrović.

Popović je saglasan da medijska kontrola i fizički pritisak na ljude dovode u pitanje fer i slobodne izbore: „Kada imamo batinaše i sve medije pod kontrolom vlasti, nije ispunjena ni forma demokratskih izbora, a kamoli suština. Sve je prisutniji strah, šapuće se, pominju se teorije zavere, prisluškivanja… Mi imamo potvrđeno da je neko iz Vojne službe bezbednosti obrađivao podatke o jednoj opozicionoj stranci. To je skandal tolike razmere da bi u svakoj normalnoj državi Vlada pala. Ovde je to zabašureno, ali ne može tako da se završi. Mnogo je opasno i sve zajedno izaziva strah kod ljudi šta sve u budućnosti može da se desi.“

Organizacije koje se bave ljudskim pravima nijedna Vlada nije podržavala, od Miloševićeve do Vučićeve, smatra Petrović: „Osnovni je problem što nema dijaloga. Nama je isto, samo sada imamo više posla da prepoznajemo ono što nije dobro. Strah postoji, ali ne može se vladati strahom u 21. veku. Nemam utisak da su NVO ugrožene i da nas neko napada. Očekujem da ćemo doći na tapet kada se istroše svi drugi neprijatelji.“

„Osnovna razlika je što je sada mnogo gore stanje u društvu, pa drugačije reagujemo. Mi smo kao organizacija imali mnogo sukoba sa vlašću Borisa Tadića, ali je sada situacija u društvu mnogo gora. Ova vlast je mnogo opasnija za Srbiju nego što je bila nesposobna Tadićeva vlast“, zaključuje Popović.