Žrtve megavata iz pepela

U okviru istraživanja o crnim ekološkim tačkama, uz pomoć Fondacije „Hajnrih Bel“ (Heinrich Boell Stiftung), nedeljnik „Vreme“ je 18. 11. 2010. objavio reportažu pod naslovom „Megavati iz zemlje pepela“, o radu Javnog preduzeća Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) iz Obrenovca, koje posluje u okviru Javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije (EPS). Podaci su prikupljeni na terenu i iz intervjua sa Petrom Kneževićem, direktorom TENT-a, Milanom Vukosavljevićem iz Ekološkog pokreta Grabovac, Ivanom Karićem, predsednikom Zelenih Srbije, i Željkom Jovetićem, predsednikom gradske opštine Obrenovac.

Predmet istraživanja je bio rad TENT-A, snage 1650 MW i TENT-B snage 1240 MW, koji proizvode 20 miliona megavat- sati godišnje,jeftine električne energije, sagore 30 miliona tona uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“, koji se dovozi železničkom prugom, izbace pet miliona tona pepela, koji se deponuje pored reke Save iz TENT-A i pored sela Grabovca iz TENT-B i 217.000 tona sumpor-dioksida, koji odlazi u vazduh i proizvodi kiselu kišu. Pepeo se do deponija transportuje hidraulično kao mešavina od deset litara vode na jedan kilogram pepela, i odlaže na dve deponije sa aktivnim i pasivnim kasetama, ukupne površine 800 hektara, iz kojih se višak zagađene vode preliva u reku Savu, a sa osušenih oboda deponija vetar diže prašinu koja je glavni vidljivi zagađivač okoline. Posledice prisustva produkata sagorevanja su pojava bolesti disajnih organa kod dece i odraslih. Kod 60 odsto stanovnika opštine Obrenovac 2000. godine su kao posledice zagađenja iz TENT utvrđena oboljenja organa za disanje. Ugrožena je poljoprivreda, prisustvom aerozagađenja u njenim proizvodima..

Rekonstrukcijom sistema za otpepeljivanje u TENT-B, uz donaciju od 28 miliona evra i sredstvima TENT-a, zamenjena je postojeća oprema novom, a izvedena je tako da se mešavina jednog litra vode i jednog kilograma pepela do aktivnih kaseta transportuje hidraulično. Prema opštem utisku sagovornika, rekonstrukcija nije dala očekivane rezultate. Izjave sagovornika: „Danas nemamo u vazduhu pepela 300 nego samo 200 dana u godini“, ilustracija je novog stanja. Pepeo se i dalje deponuje po staroj tehnologiji sa aktivnom i pasivnom kasetom koje se naizmenično zapunjavaju pepelom i ozelenjavaju i taj sizifovski posao još traje, uz povećano zalivanje deponije vodom, pa se može reći da je izabrana skupa i prevaziđena tehnologija.

Pre 20 godina je u TE „Kolubara“ uspešno isproban patentirani postupak za hidraulično prikupljanje, transport i deponovanje pepela metodom recirkulacije, čijom primenom se postojeći postupak sa deset litara vode na jedan kilogram pepela može izvesti tako da u deponiju odlazi 0,4 kg vode na kilogram pepela. Prema ovom postupku se pepeo i šljaka spiraju recirkulacijom retke mešavine pepela i vode, koja se posebnim taložnicima zgušnjava tako da na donjem otvoru izlazi mešavina u vidu paste sa 0,3-0,5 litara vode na 1 kg pepela a na prelivu taložnika izlazi retka mešavina sa 30-40 litara vode na kilogram pepela, koja se vraća na spiranje pepela ispod elektrofiltera. U deponiju se klipnom ili membranskom pumpom odlaže pepeo u vidu paste tako da se deponuje na manjoj površini, po visini do konačnog nivoa, u ovom slučaju do 40 metara, i kada se dostigne ta visina, formira se plato sa koga se deponuje frontalno prema pasivnoj kaseti, koja je uvek zatravljena. Formirani plato na visini 40 metara i spoljne kosine su konačni i prelivaju se kontinualno muljem od zemlje i peska, da bi se sprečilo brzo sušenje pepela i omogućio razvoj biljaka.

Ovaj postupak je davno poznat TENT-u i mogle su da ga izvedu domaće firme uz troškove manje od deset miliona evra, kolko je TENT uložio sopstvenih sredstava, uz donaciju od 28 miliona evra, jer se koristi sva postojeća oprema uz dodatak nove.

Reči sagovornika u reportaži: „Oni su gigant i sa njima nema šale, oni proizvode pola srpske struje i logično je da smo mi žrtvovani“, ukazuje na shvatanje ovog problema od strane okoline i od strane TENT-a. Ali nije samo okolina TENT-a žrtva njegovog gigantskog rada.

Žrtva je i deo opštine Lazarevac, gde je prekopano preko 5000 hektara, raseljeno osam sela i seljaci saterani u grad, gde kupuju stanove, nameštaj, auta i troše gotovinu, ali su ostali bez zemlje i posla.

Žrtva je i TE TO „Kolubara B“, elektrosnage 2 x 350 MW i toplotne snage 2 x 380 MW, jer je obustavljena izgradnja sa uloženih 350 miliona evra, a trebalo je još 450 miliona evra da se dovrši. To je energetski veoma efikasna elektrana jer koristi 70 odsto raspoložive energije uglja, a TENT koristi samo 35 odsto. Grejanjem Beograda iz nje uštedelo bi se preko 200.000 tona mazuta, smanjila bi se proizvodnja ugljen-dioksida i sumpor-dioksida i smanjili troškovi grejanja za 40 miliona evra godišnje. TE TO „Kolubara B“ dobija ugalj direktno sa površinskog kopa, a pepeo vraća u kop i zatrpava zemljom tako da problemi sa transportom uglja i pepelom ne postoje. Umesto da to iskoristi, TENT je odustao i remontovao svoje stare blokove, koji je trebalo da odu u hladnu rezervu i nastavio sa skupom proizvodnjom struje i ekološkim problemima.