Zašto biram Tita

U poređenju sa ambijentom u kojem danas obitavamo, jugoslovenski socijalizam ipak – i uprkos svim svojim falinkama – jeste (bio) „zlatno doba“. Ne zato što je socijalizam kao takav bolji ili lepši od kapitalizma, već zato što je smešno uopšte i nazivati današnje društveno uređenje kapitalizmom. Prosto rečeno, ljudi su ovde uspeli da zamrze kapitalizam pre nego da su ga i upoznali, a to je na prvom mestu posledica načina sprovođenja privatizacije. Zapadni kapitalizam kojem smo, kao, težili nema gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa ovim divljim, paradržavnim u kojem smo se nesrećno obreli.

Sledeći razlog zbog kojeg je jugonostalgija razumljiva – i potpuno opravdana – jeste osećaj lične bezbednosti kod građana. Nasilje i kriminal su danas do te mere prisutni da se čovek ni u rođenoj kući više ne oseća sigurnim, što je u doba SFRJ, priznaćete, bilo nezamislivo. To je naprosto činjenica koju čak i najzagriženiji Titomrsci ne mogu da ospore.

A da ne govorim o redovnoj plati svakog prvog u mesecu, o tome da letovanje na moru za ogromnu većinu Jugoslovena nije predstavljalo luksuz, već nešto najnormalnije što se maltene podrazumeva, kao i još podosta sličnih „sitnica“.

Što se mene lično tiče, između socijalizma i kapitalizma, biram kapitalizam, ali između Miloševića i Tadića biram – Tita!