Vojvođanske laži

Odavno se neko nije posvetio rasvetljavanju „Vojvođanskog pitanja“ na tako jasan i činjenicama potkrepljen način kao B. Mijatović. I sam sam pripadnik one zanemele mase Banata (pretpostavljam Bačke i Srema takođe) koja godinama čeka da neko od tada opozicionih partija, a sada na vlasti, skine veo zabluda povezanih sa tim pitanjem. Na žalost, pojam i postojanje Vojvodine o(p)staju kao nerazrušiva tekovina Brozove vladavine.

U Banatu je oduvek postojala podela na nas i na „dođoše“, tj. one koji su se teško uklapali ili nisu najbolje razumeli tu sredinu u koju su došli. Da ne bude zabune svi smo od nekle došli. Sećam se 1996-1997 gostovali su predstavnici Vojvođanskog kluba u Vršcu. Ti zagovornici vojvođanskog duha, građanskog društva rekli su na toj tribini kako se oni protive dolasku izbeglca u Suboticu jer to menja nacionalnu strukturu tog grada!? Toliko o građanskom društvu (ili čak kako Subotić kaže kulturološkom identitetu Vojvodine) i poznavanju povesti ovih krajeva koji su pored Srba naseljavali i izbegli Jevreji Sefardi iz Španije, Francuzi, itd. Zanimljivi prilozi građanskom društvu i uopšte tolerantnosti življa Vojvodine (naspram Srbima iz „uže Srbije“) daju primeri iz bliže prošlosti – pokolj Srba u Bačkoj od strane mađarskih vlasti, pokolj Srba u Sremu od strane ustaša u Drugom svetskom ratu, mađarizacija lokalnog stanovništva Srema, Bačke i Banata u XIX i XX veku.

Vrsni poznavalac mentaliteta nas ovamo i njih onamo, g. Fejzulahu, ubeđuje nas da se mi iz Banata razlikujemo npr. od Smederevaca i tog kraja. Da parafraziram, umesto da upozna svoju domovinu da bi je više voleo, g. Fejzulahu se odma’ bacio na politiku autonomaštva (bez ciničnih aluzija) – tu se potpuno slažem sa Subotićem u onom delu gde upozorava „da ne bi svako ko stigne u Vojvodinu počeo, odmah sutra, silom da je prilagođava shvatanjima i navikama iz svog starog ekološki i nacionalno zdravog zavičaja.“ Možda mu je bliže da nam objasni po čemu se to razlikuje Srem od Mačve? Inače, odavno su Čankovci prestali da navode Dunav kao granicu jer onda Srem ostaje u Srbiji.

U arsenal svojih teflonskih argumenata evo sada uključuju i boje na karti Srbije. To već zadire u geografiju, tj. regionalizam „Vojvodine“. Taj pojam slepo je prihvaćen kod vas u Beogradu iako nikako nije jasno kako „Vojvodina“ može da se naziva regionom? Sam pogled na kartu ukazuje na jasno odvojene, zar moram da kažem, povesne regione Srem (između Save i Dunava), Bačke odvojene od Srema Dunavom i od Banata Tisom i Banat omeđen Tisom i Dunavom! Koliko je Banat bio povezan sa recimo Bačkom govori i podatak da Sterija NIKADA nije kročio u srpsku Atinu, Novi Sad (sve dok Tito nije došao na vlast, tj. Sterijinog pozorja).

Da je svest o ropstvu u Austrougarskoj i želja o životu u široj zajednici sa svojom braćom Srbima (sa Mađarima i Rumunima smo živeli pa znamo kako je bilo) toliko prisutna kod ovdašnjeg življa govore i rezultati svih izbora do danas održani u Sremu, Bačkoj i Banatu od ujedinjenja ovih krajeva sa Srbijom. Uvek su ubedljivu većinu dobijale antiautonomaške stranke. To je i odgovor zašto je Šešelj dobio toliko glasova na predsedničkim izborima u Vojvodini. Sigurno ne zbog svog „programa“. Pa kako po klasifikaciji Subotića izgleda potpadam u ignorante zadojenih „srpskom sabornošću“, srpskim nacističkim centralizmom (šta to beše?) i patuljastim balkanskim imperijalizmom imam samo jedan zahtev:

„Vi Subotiću, kao i svaki čovek imate obavezu da govorite istinu. Kao narodni poslanik, po mojim merilima, pogotovo. Ukoliko u ‘Vremenu’ ne objavite fotokopiju iz bilo kojih novina iz 1918. u kojima piše da se Vojvodina sjedinila sa Srbijom onda ste najobičniji lažov!!“