Veliki Pavaroti

Obradovalo me što je „Vreme“ našlo mesta da istakne žalost što je svet napustio genijalni i nenadmašni Lučano Pavaroti, čovek koji je opersko pevanje i italijanski belkanto u najboljem svetlu približio širokom auditorijumu više nego svi operski pevači zajedno. Sam sam uputio saučesni i-mejl na njegov sajt u Modeni, u kome sam poručio da ću njegove veličanstvene arije i kancone slušati do kraja života.

Ne mogu ipak da kažem da se „Vreme“ dostojno oprostilo od takvog umetnika i čoveka kakav je bio Pavaroti: trebalo je malo više ljudskih osećanja i tananih duševnih reakcija, a ne samo kritičarski pregled životnog i umetničkog delovanja, bez obzira na to što se autor o njemu izrazio sa dužnom pažnjom i priznanjem (poučan primer dao je Ljubomir Živkov u sećanju na preminulog Safeta Isovića napisom „Jablani se povijaju“…).

Bez obzira na to koliko ko shvatao opersko pevanje, a ne shvatao da veliki operski pevači koncertima mogu da približe širokoj publici duh opere, ali i pesama, pa i „šlagera“ (a sebe ubrajam u one koji su oba vida shvatili), nedostajalo mi je priznanje da je Lučano Pavaroti svojim nastupima i van operske scene (na raznim koncertima, pa i onim „tri tenora“ sa Domingom i Karerasom) učinio izvanredan korak u razumevanju tog načina pevanja, ne potcenjujući ostale vredne i kvalitetne vidove (uključujući i „pop“ i „rok“), a time otvorio brojnoj publici vrata da shvati i zavoli na odgovarajući način i opersko pevanje, s obzirom da svuda u svetu operu posećuje mali broj ljubitelja.

Sa svoje strane mogu da kažem – kao laik, a ne kao kritičar – da sam slušajući Lučana osećao neverovatno uzbuđenje i do suza prepun emocija pratio taj neprevaziđeni glas, scenski nastup i interpretaciju gorostasa iz Modene. U paralelnim koncertima sa drugim pevačima, a naročito sa već pomenutom dvojicom tenora (za koje sa sigurnošću može da se kaže da su prvoklasni pevači), jasno se videlo da su njegov glas i način interpretacije nadmašivali sve pevače današnjice, a verujem da ga dugo neće dostići niko (Andrea Bočeli svojim stilom, pojavom i glasom pleni, ali ipak ne može da se poredi sa njim).

Zato mislim da Modena, cela Italija, pa i ceo svet tugujući za njim treba da bude istovremeno presrećan što je imao priliku da bude uživalac predivnog božijeg poklona za srce i dušu i savremenik legendarnog pevača, kakav je bio Lučano Pavaroti. Za ono što nam je dao malo je reći hvala – bio si najbolji, nego treba uvesti novi stupanj poređenja: naj – naj – najbolji! Grazie per tutto, Luciano!