Ubeđivanje javnosti

Ovih dana se u medijima dosta piše i priča o eventualnoj promeni izbornog sistema i ukrupnjavanju političke scene Srbije. Po mom mišljenju, šanse da se to dogodi do narednih izbora su male, a ako pretpostavimo da se promena izbornog sistema neće dogoditi, već sada se može naslutiti sa kakvom pričom će stranke krenuti u trku za vlast.

Mislim da će vladajući DS pokušati da stvori referendumsku atmosferu u svetlu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, i da će na toj platformi tražiti podršku građana da završi evropski posao. S druge strane, SNS će u izbornu trku ući sa bolje pozicije od najvećeg oponenta. Njihova prednost će biti to što su mlada stranka koja još iza sebe nema prljavog veša koji bi mogao da se koristi u negativnoj kampanji, i to što nikad nisu bili na vlasti pa jedino njihova obećanja o efikasnoj i poštenoj državi imaju neku težinu. Najveći problem SNS-a je njihova politika, koja je, u najmanju ruku, slična politici DS-a. SNS zapravo ne nudi nikakvu alternativu u odnosu na DS, već samo efikasnije sprovođenje iste političke ideje, iako već neko vreme pokušavaju da ubede javnost da nude nešto novo.

Stranke kao sto su G17, SPS, PUPS, SPO, NS, SVM, LSV, SDP i JS će svoje predizborne programe uglavnom zasnivati na kopiranju dveju najvećih stranaka uz određene kozmetičke izmene. Ova grupa stranaka će posebnu pažnju posvetiti kampanji i borbi za glasove u opštinama van Beograda, pogotovu u onim u kojima su na vlasti. Mislim da su sledeći izbori dobra prilika za LDP da ponudi alternativu mainstream politici i da bi oni mogli da budu iznenađenje ako naprave jasan program i pokažu da nisu stranka koja samo kritikuje već da nude i rešenja, dok su DSS i SRS stranke koje moraju da se reformišu i da redefinišu svoju politiku, inače im preti opasnost da nestanu sa srpske političke scene.