U igri i EZRO

Nakon oštre polemike objavljene u vašem listu u vezi s nazivom evropskog novca, svi su izgledi da će se on u srpskom jeziku zvati evro. Argumenti za ovakvu odluku izgledaju veoma jaki i počivaju na proceni da je naziv tog novca proizišao od reči Evropa. Međutim, u raspravi niko nije primetio da je to potpuno pogrešna premisa, pa tako imamo situaciju da je i zaključak pogrešan.

Ime „euro“ nije proizašlo od reči Evropa (eng. Europe), mada na to podseća, već od skraćenice EU, dodavanjem sufiksa „ro“, upravo da bi asociralo na ime Evropa. Skraćenica EU označava European Union, koju na srpski jezik prevodimo dvojako; kao Evropska unija ili Evropska zajednica. Mada reč „unija“ nije srpskog porekla, ona je odomaćena u srpskom jeziku (kao i reč „agresija“, uostalom), pa tako imamo dve potpuno ravnopravne skraćenice za evropsku državu: EU i EZ. Ako upotrebimo logiku evropskih kreatora imena, i dodamo sufiks „ro“, imali bismo dve varijante – EURO i EZRO.

Vodeći se principom apsolutne čistote srpskog jezika, ispravno rešenje ovog problema bi bilo EZRO, izgovoreno upravo onako kako je i napisano. Ne bi bilo pogrešno ni EURO. Međutim, varijanta EVRO bila bi najgore rešenje jer nema ni jezičko ni logičko utemeljenje, osim asocijacije na reč Evropa.

Ako prihvatimo logiku zagovarača varijante „evro“, onda bi trebalo revidirati izgovor mnogih stranih imena kako bi se uklopio u tu logiku. Proizvođač kompjutera Kompak (Compaq) trebalo bi valjda da se zove „Računosklap“???