Stručnost i moral

Želim da doprinesem istinitom sagledavanju slučaja zbrinjavanja povrede petnaestogodišnjeg N.V. od 9. decembra 2002. godine.

N.V.-a sam zatekao u jedinici intenzivne nege Klinike za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici i na osnovu ustanovljene povrede odmah pozvao dežurnog kardiologa i stručnjaka za ultrazvuk srca. Zajedno smo konstatovali tečnost u perikardijalnoj kesi. Potom sam obavestio upravnika Klinike za grudnu hirurgiju, ass. mr sci. med. dr Miloša Koledina o prirodi povrede. On je sugerisao da pacijenta premestim na kardiohirurgiju. Posle niza pokušaja telefonski nalazim starijeg dežurnog hirurga na kardiohirugiji, dr Milana Radovanovića (nije se odazivao na pejdžer). Odgovorio mi je da pacijenta ne možemo da operišemo u operacionoj sali kadiohirurgije već u operacionoj sali grudne hirurgije, uz njegovu eventualnu pomoć. Dr M. Koledin je tog momenta naredio da se ekipa hitno okupi. Ekipa koju sam tada pozvao stigla je vrlo brzo. Nije tačno da je proteklo sat vremena. Naime instrumentarka T. K. K. stigla je za manje od deset minuta (stanuje veoma blizu), a anesteziolog je stalno prisutan. Dr M. Radovanović se još uvek nije pojavio i nije javio u Jedinicu intenzivne nege Klinike za grudnu hirurgiju. Došao je tek kasnije i razgovarao, kako je sam naveo, dva puta, sa upravnikom Klinike za grudnu hirurgiju, dr M. Koledinom. To znači da je čitava ekipa za hitnu hiruršku intervenciju već bila prisutna kada se pojavio dr M. Radovanović. N. V. je uspešno operisan i nakon višekratnih pregleda na kardiologiji, devetog dana otpušten sa Instituta za plućne bolesti.

Povodom izjava dr M. Radovanovića da je N. V. nestručno i rizično operisan tvrdim da je ovo treći slučaj mog ličnog zbrinjavanja povrede srca. Svi do sada operisani pacijenti su živi. U redovnom operativnom radu, kao u ostalom i svi grudni hirurzi, često sam radio i resekcije delova srčanog mišića. Ovi pacijenti su deo materijala moje doktorske teze. Ne može biti reči o želji za samoisticanjem ili nestručnosti.

Dr M. Radovanović ističe svoje šestogodišnje iskustvo. Iako je stariji od mene u jednoj fazi zajedno smo studirali. Na Grudnoj hirurgiji imam šesnaestogodišnje iskustvo. Komentar mog starijeg, a unekoliko i mlađeg kolege, potpuno je neprikladan.

Dr M. Radovanović navodi da je N. V. preživeo na osnovu sreće. Za razliku od njega operišem na osnovu stručnosti i morala, a ne na osnovu sreće.

Ni tada ni sada, kao što se može videti, nisam dr M. Radovanoviću govorio nepovezano. Problem je očevidno u tome što on mene razume nepovezano.