Stavljanje tačke

Istoimeni članak u vašem listu izaziva baš bes i ogorčenje. Novoimenovani tužilac za ratne zločine, kako sam sebe karakteriše: „hrabri“ V. Vukčević, osokoljen novom funkcijom, našao je za shodno da nam održi lekciju iz prava, a bogami i morala. Na njegovu žalost, ima nas koji pamtimo duže od prosečnih Srba, kokoški ili ministra Batića (zaokružiti odgovor). Da nije tragično bilo bi smešno, zapravo nešto kao Profesionalac 2 (a ne specijalista) D. Kovačevića. Uglavnom, tu saznajemo da je „hrabri“ V.V., žrtva zavere senzacionalističkih novinara, a da je za sve kriv „aljkavi rukovodilac procesa proizvodnje“, pok. Ing. Vojislav Mučibabić. „Hrabri“ V.V. ne zna ni kako se pravilno zove Grmečov pogon u kome se desila kako kaže „nezgoda“, u kojoj je poginulo 11 ljudi, ali je zato (kao vrstan pravnik) poznavalac „tehnološke discipline“ kojom vam DB dođe u civilnu fabriku koja proizvodi podne pločice, sa ponudom koja se ne može odbiti, i uz pomoć „dobrovoljaca“ iz te fabrike pokuša da proizvede suvo raketno gorivo. I uz to primeni „mere zaštite na radu“ (najveći broj poginulih su Grmečovi vatrogasci). On verovatno ne zna ništa ni o pritiscima i ucenama kojima su bile podvrgnute rodbine poginulih, ali zna da niko od njih nije imao primedbi na „istražni postupak“ (izuzimajući porodicu Mučibabić). Zato je sasvim logično, poginule proglasiti za krivce za „nezgodu“ u Grmeču, i na sve to konačno staviti tačku, roneći pri tom krokodilske suze. I neka nam sad neko objasni da se desio 5. oktobar!