Statizam i nacionalizam

Nova diskusija o nacionalizmu u listu „Vreme“ je organski nastavak ranije diskusije o lustraciji. Diskutuju se semantičke razlike ali i motivi raznih učesnika. Međutim, takva diskusija ne oslobađa našu društvenu svest od nacionalističkih zabluda. Bez obzira na lične motive intelektualaca koji se bave nacionalizmom ili antinacionalizmom, pokušaji da se mnoga mišljenja na tu temu stave u katalog ili prikažu kao intelektualne struje i pokreti nisu korisni, jer ne rešavaju akutne probleme koje je nacionalizam prouzrokovao.

(Samo neki: Od raspada SFRJ niko nije profitirao. Nekada je postojala tolerancija između pravoslavaca, katolika i muslimana koje sada više nema.

Postoji klaustrofobija prema spoljnem svetu i nerazumevanje i nepoverenje prema onima koji bi hteli da nam pomognu.) Ako kritičari imaju odgovore na ove i slične probleme svakako bi trebalo da ih obelodane.

Sa druge strane postoji još jedan način da se diskutuje o nacionalizmu. Nacionalizam je jedan od mnogih simptoma statizma, ubeđenja da država treba da kontroliše sve u društvu.

Ako istinski verujemo u kapitalizam i slobodnu inicijativu, onda smo već mnogo bliže društvu u kome će verska i etnička pripadnost biti nevažna.