Šta vozi g. Stanojević

Umesto uvoda, u svoju odbranu bih rekao sledeće: nisam verovao da me jedan naizgled bezazlen novinski tekst može naterati da napišem bilo kakav komentar, posebno imajući u vidu da se ni oko ozbiljnijih tema do sada nisam javljao za reč.

Elem, posle laganog uvođenja u kratak istorijat i priču o podeli kolača, procentima zastupljenosti internet pregledača, o monopolisanju i konkurenciji u zaletu, izostavljajući neophodan zaplet, Zoran Stanojević iznenada prelazi na kulminaciju, te mudro saopštava kako je menjanje brauzera isto što i menjanje automobila, te kako se takva odluka donosi jednom u četiri, pet godina?!? Postaje sve zanimljivije, priznajem. Odmah zatim sledi odmereno dugačak finiš i poentiranje, ekspoze o povezanosti tipova ličnosti, brauzera, računarskih konfiguracija i automobila. Na kraju sledi završni udarac uz filozofsko pitanje „pa, jeste li se našli“, verovatno u pomenutom lamentu nad zapečaćenim sudbinama.

Pa, nismo. Pa, osećamo se pomalo i usamljeno jer malo fali pa da se pronađemo.

Dakle, računarima se na ovaj ili onaj način bavim dvadesetak godina. Od prvih Spektruma, Komodora do novijih platformi. Za to vreme sam koristio gotovo sve poznatije operativne sisteme: „Windows“ u svim inkarnacijama, „Linux“, „Solaris“, „Apple Tiger“, „Apple Leopard“, a zajedno sa njima i gotovo sve ozbiljnije brauzere koji su se tu našli između redova, pažljivo držeći oko na alternativnim rešenjima. Moja paranoja i opredeljenje da u ovoj oblasti ne prepustim ništa slučaju išli su dotle da sam za dvadeset godina stigao da promenim samo dva automobila. Očigledno se nije imalo kad! Vireći malo preko plota, hrabro iznosim pred javnost da ni među mojim kolegama, prijateljima, rođacima nije bilo mnogo drugačije. Kako ovde tako ni na trulom Zapadu.

Računari sa pratećim operativnim sistemima su pre svega sredstva za rad. Čak i za one koji se samo igraju ili vise okačeni na fejsbuku, računari su alat, ne nakit, kao što nakit nisu ni automobili, a kako to vaš novinar nespretno spočitava, banalizujući temu do koske, bazirajući podatke na nepristojno malom uzorku.

Kada sam prvi put kupio „Apple“ računar (na preporuku struke), nije trebalo mnogo pa da shvatim šta znači imati pouzdan i robustan alat, koji vam može olakšati rad, toliko da prestanete da mislite na računar, mislite samo na ono čime se bavite (dodao bih, tu je poenta priče). Radili pripremu za štampu, komponovali muziku, bavili se montažom ili samo krstarili internetom, nećete naći boljeg.

Nedavno razgovaram sa taksistom u Briselu o političkom stanju posle pada vlade, ubeđujem ga u praktičnu nemogućnost podele zemlje, razgovaramo i o povećanom prometu zbog vanrednog stanja na aerodromu, fudbalu, automobilima… „Workhorse“ na kome jaše većina taksista u Belgiji je mercedes prethodne E klase. Auto koji vas najmanje zamara prilikom vožnje, bezbedno, pouzdano i konforno prevozi iz tačke A u tačku B. Ni manje ni više. Kakve to sve veze ima? Pa, eto automobila uporedivog sa „jabuka“ mašinom. Košta malčice više i nije bižuterija.

Umesto zaključka, dozvoliću sebi da u piščevom tekstu „pronađem“ samog Zorana Stanojevića:

Koristi PC platformu, „Windows XP“ operativni sistem, „Opera“ internet pregledač, vozi Opela ili Škodu, gleda jutarnji program Televizije Pink (mada to ni samom sebi ne priznaje), ubeđen je da ima istančan ukus.