Šta to Cvetković neće

Imajući u vidu metodološku smetenost kolege Pavlovića, kao i njegovu naprasnu zainteresovanost za diskusiju „na filozofskom nivou“, moram ga najpre opomenuti da debata iz tog domena zavređuje sasvim specifično i odgovarajuće mesto, pri čemu teško da to može biti „Vreme“. Povrh toga, kad smo već kod metodologije, moralni argumenti zasnovani na ideal-tipskim obrascima „čistog liberalizma“ (ili nekog drugog idealnog predloška) vrede samo u tom domenu i ne mogu se jednostrano ili automatski primenjivati u konkretnim političkim sporovima. U suprotnom, na osnovu navodno stečene moralne superiornosti u dokazivanju vlastitog gledišta, lako dolazimo u iskušenje da na osnovu određenog utopijskog obrasca i njegove sumnjive legitimacije stvaramo neku novu „pravednu“ zajednicu. Moderna istorija, pogotovo prošlovekovna, rečit je svedok da svako slično poigravanje tj. eksperimentisanje sa društvom i državom vodi u čistu propast. Utoliko je onda već samo postavljanje alternative: liberalno ili nacionalno ustrojstvo (Srbije) – pogrešno, doktrinarno, da ne kažem diletantsko, ali i opasno, potencijalno destruktivno za našu državu. Najzad, recimo i to, famozni Hegelov apsolutni duh, gledano iz metafizičke perspektive dotičnog filozofa, i te kako je delotvoran (tvorac istorije to mora biti po definiciji), pa će samo neupućen student pitati za njegove manifestacije u „stvarnom životu“.