Šta ću ja u tom društvu

Otkako je prestao da izlazi splitski „Feral Tribune“, „Vreme“ je jedini nedeljnik koji redovno čitam. Pojava moje fotografije i nekakvog citata u 1001. broju vašeg lista, u delu Ljudi&vreme, inače rezervisanom za filozofiju i mudroslovlje starleta, pevačica, proroka i političara, jednog nakaznog srpskog selebritija, neugodno me iznenadila.

Zato, evo par objašnjenja.

Sasi su u Srbiju došli oko 1260. godine, na poziv Uroša I i počeli da otvaraju rudokope. Naselili su se prvo u Brskovu, a potom se šire po Rudniku, Kopaoniku, Novom Brdu, Trepči, po Bosni. Uz rudnike niču gradovi, razvija se zanatstvo, trgovina, stižu karavani iz Dubrovnika i Kotora, uspostavlja se duh tolerancije. Stotinjak godina kasnije Srbija ima mrežu gradova o kojoj će narednih 400 godina, kad je otomanska okupacija vrati u primitivne seoske zajednice, samo moći da sanja.

Razvoju tog urbaniteta uveliko su doprineli nemački rudari i njihov sistem organizacije gradova. Ali, osim rudarskog umeća i smisla za organizaciju, Sasi su sa sobom doneli i svoje mitske predstave, pa i onu o patuljcima kao zaštitnicima rudara. I te predstave su se nenametljivo i nenasilno širile svugde gde se kopala ruda.

I danas u rudarskim krajevima Srbije imate živo sećanje na srebrnog cara, zemaljskog duha, perkmana, berkmana, glikaua (od nemačkog Glück auf), šisteka, što su sve različiti nazivi za čovečuljka koji živi pod zemljom i najčešće brine o dobrobiti rudara.

U kontekstu knjige o srpskoj mitologiji i uticajima koji su vršeni na nju, nije nikakva zaumna glupost reći da su patuljci ovamo došli u drugoj polovini XIII veka i da su doprineli razvoju rudarstva i gradova. To je činjenica.

Takođe je netačan vaš navod da se u knjizi o sitnim demonima govori o demonima „koji su vekovima zagorčavali život ljudima“. Upravo je suprotno. Samo ljudi su ti koji svuda i svima zagorčavaju život. Sitni demoni su u ovoj knjizi paradigma ugroženog sveta, sveta koji nestaje (Kao što to mogu biti i životinje, biljke, drveće, predeli, vode, malobrojne ljudske zajednice…), sveta kome je naneto zlo.

Sama knjiga Sitni demoni – srpska mitologija je ozbiljan, višegodišnji poduhvat, u kome učestvuje čak pet renomiranih ilustratora i likovnih umetnika. (Dvojica su profesori na Likovnoj akademiji, a neki od njih objavljuju radove u Americi, Holandiji, Norveškoj, Kini…) Ona je pokušaj da se srpskoj mitologiji, nasuprot nacionalističkom hvalisanju, priđe na jedan miran, kontemplativan, gotovo lirski način, da se progovori o spregama i uticajima, i bilo bi mi žao da se njeno pojavljivanje u „Vremenu“ okonča u ovakvom kontekstu.

Mislim da ste nam, u neznanju i nenamerno, naneli štetu.