Šija i vrat

Simpatična je Teofilova logika „Je li tako? Tako je.“ Ma ne, trebalo bi odsečnije, kano Radovan III onomad – interpunkcijom: „Jel tako, tako je!“

Dakle, da mu odgovorim na pitanje: „A ako je već tako, kako bi se zvao nedobrovoljni odlazak neke vlasti usred mandata, a bez prethodnog gubljenja parlamentarne većine? Zvao bi se državni udar.“ Ups, nema potrebe da on već sam sebi odgovara. Pa lepo, onda je nekoliko puta famoznih „devedesetih“ protiv Miloševića pokušan državni udar, recimo to je bio Vidovdanski sabor.

A šta je ovo: „Malo se piše o tome da se u Zrenjaninu glasalo samo po selima, uz jednu jedinu gradsku MZ, što nije važno istaći zarad nekog ‘urbanog rasizma’ nego zato što je statistička činjenica da seoski elektorat pretežno glasa konzervativnije.“ Rekli bismo nije šija nego vrat, i ne samo to – Teofil iz njemu znanih razloga insistira da je Napredna stranka konzervativnija. Što, kad dobija evropske pohvale (o čemu lično ne mislim nešto mnogo dobro). Da nije možda zbog ćirilice u Novome Sadu?!

Teofil pominje „trenutne okolnosti“. Nije li najtrenutnija okolnost ova „mlečna afera“ oko aflatoksina? Nema veze, nekima je to već alfa i omega. Čuo sam da DS time „ruši vladu“. A imam razloga verovati, kao i on „svojima“ što veruje. Po Teofilovoj logici to je državni udar. Jel tako, tako je!

Pa samo da primetim da se nisu nešto proslavili. Od tri izborna mesta, rezultat nula. Kako nijedno da preotmu? Da narod izađe i kazni nesposobne? Da razočarani glasači SNS-a i SPS-a ostanu kod kuće? Kako se to nije dogodilo… Pitanje za organe DS-a, pa i Teofila koji je sve više u njima… ili barem sa njima.