Sam se prijavio

Intervju sa gospodinom Đorđom Anteljom, vlasnikom Gemaksa, u broju 536. ilustrovan je fakturom ispostavljenom preduzeću Madona u cilju naplate radova na Bambilendu tokom maja i juna 1999. godine. U intervjuu gospodin Antelj navodi da je faktura uredno plaćena, a stiče se utisak i da ju je on lično dao vašem novinaru na uvid (i preštampavanje).

Gledajući fakturu primetila sam jednu belešku ispod konačne sume, dopisanu rukom, a koja me je silno zaintrigirala. Tamo piše „1DM 9,4 dinara“. Verujem da bi se oko značenja te primedbe mogla povesti silna rasprava, ali smelo pretpostavljam da je ona indikovala nezvaničan kurs nemačke marke u trenutku ispostavljanja fakture, budući da marka zvanično nije imala tu vrednost barem poslednjih dvadeset godina.

Nema sumnje da su mnoga (sva) preduzeća poslovala na sličan, polulegalan, način u vremenima koja su, nadam se, zauvek iza nas, ali ono što me je porazilo jeste nehaj gospodina Antelja. Niti je tada pomislio da takav podatak nije za dopisivanje na zvaničan dokument koji mora biti usklađen sa zakonom, niti danas misli da takva faktura baš i nije reprezentativna već optužujuća. Ili je to najbolje i najčednije što u svojoj dokumentaciji poseduje.