Ruženje naroda

Čitam članak gospodina Teofila Pančića u kome gužvu pri otvaranju novog Merkatora u Beogradu opisuje kao „patetičnu sliku jedne temeljite i tako otužne ljudske ostočenosti, koja više ne može ni ništa lepo ni dobro da pozdravi na dostojan način“.

Čujem da je na otvaranju Merkator delio konzerve hrane i neke drangulije. Ovaj izgladneli, osiromašeni narod nagrnuo je u broju koji, verovatno, ne bi bio toliki da nije bilo ove „darežljivosti“.

Kada se očekuje da se dobije nešto za ništa, gužve su svuda iste, i u našem „ostočenom“ narodu i na „civilizovanom“ Zapadu. Razlika je jedino u mamcu za potrošače.

Slika otvaranja Merkatora nije otužna, već tužna. Iako se često ne slažem sa mišljenjem g. Pančića, cenim njegovu hrabrost da kaže ono što misli. Kritika nam je potrebnija od udvaranja „nebeskom“ narodu. Ali se kritikovati može na dostojan način. Psovanje naroda iz članka u članak znak je ne samo lošeg stila pisanja i lošeg vaspitanja pisca već i onog što je neoprostivo za jednog novinara – nedostatka saosećanja za svoje bližnje.