Ruža i zamisao

Gospođo Perper-Prokić,

Pre nego što vam odgovorim, dve napomene. Zašto mislite da me je vaše pismo razljutilo? Neslaganje s nečijim mišljenjem ne znači i da je suprotna strana ljuta i da odgovara sve škrgučući zubima. Drugo, kada pominjete učtivost i vaspitanje, dobro bi bilo da pođete od sebe. Vi, naime, za mene upotrebljavate treće lice jednine iako se ja vama obraćam direktno.

U svom tekstu Pančić se dotakao i nekih nemuzičkih aktivnosti g. Đorđevića, a vi ste ga biranim rečima zamolili da ne brani Slovence od Srba. Ponavljam, g. Pančić je napravio razliku između lika i dela B. Đorđevića sada i nekada dok se bavio samo muzikom. Ne vidim šta vam tu nije jasno. Valjda ima čovek pravo da ne misli kao vi.

Tvrdite, dalje, da ne znate šta znači izraz „pravi patriota“. Moguće je da me niste razumeli, ali ja sam ga upotrebila u sasvim određenom kontekstu, za vreme kada je poražavajuća manjina u ovom gradu pevala protiv odlaska u rat, zahtevala dijalog, molila i kumila oligarhije na svim stranama da se dogovore. Bez uspeha, naravno, jer rat je bio planiran. Jedna od poruka grupe Rimtutikuki bila je: „Ispod šlema mozga nema“. Na njihovom koncertu za mir pojavila su se i eminentna imena naše javne scene (Šerbedžija, Karanovićka), ali Bore Đorđevića bilo nije. Vreme i događaji su pokazali koja je opcija bila ispravna i ko je istinski brinuo o Srbiji. Smeta vam reč „olfaktivan“ („koji bi i Pančić upotrebio“). Upotrebila sam je u kontekstu vašeg pominjanja „nusprostorija“ i time vas (priznajem, nehotice) uporedila s Geteom. Za njega su govorili da je bio u stanju da zamisli ružu i udahne njen miris. Vi ste samo gledajući sliku zlog i napetog Pančića uspeli da udahnete miris iz njegovih sporednih prostorija.

Priznajete da ne čitate Pančićeve tekstove i pitate se da li je to greh (uzgred, iz „neprevodljive“ rečenice „I have a confession to make“ slutim da smo koleginice). Pa, nije greh, naravno, ali jeste neozbiljno, jer kako onda dozvoljavate sebi da sudite o njemu i njegovom pisanju? Vaš utisak baziran na olfaktivnom iskustvu, jednostavno nije dovoljan.

U svom prvom tekstu tvrdite da Pančić ima razrednog koji mu, dok Pančić napeto sedi u nusprostoriji, daje eksplicitan zadatak po pitanju, da kažem, blaćenja nacionalnog. Ovde ste u ozbiljnom sukobu s logikom. Naime, ako znate kako glasi ta naredba, pretpostavlja se da znate i nalogodavca. Nije uobičajeno da se od „optuženog“ traže dokazi. To što vi, opet, imate jak utisak ne znači mnogo. Dakle, ko je „razredni“?

Što se tiče „legende“ vašeg grada i ispijanja raznih vrsta konjaka, mogu samo da dodam da nije greh imati različite muzičke ukuse. Zadržite svoje „Borče“ („Cicu“ i „Micu“).

I na kraju, jedan od razloga zbog kojeg volim ovaj nedeljnik je taj što još nisam naišla na tekst iza kojeg ne stoji jasan potpis novinara. Drugim rečima, u ovom nedeljniku upotreba lične zamenice „ja“ je na velikoj ceni.