Ribnikar to nije rekao

Lični obračun Đorđa Martića, nekadašnjeg glavnog urednika „Ekspres Politike“, sa Darkom Ribnikarom, direktorom Politike, zaista me ne zanima, ali me činjenica da je on zasnovan na rečenici iz mog teksta „Čija je Politika“ iz „Vremena“ broj 736, obavezuje na reakciju.

Čitava Martićeva konstrukcija, naime, bazira se na sledećoj rečenici iz tog teksta: „Ti pokušaji koštali su WAZ više od milion evra, a za nezaposlene koji ne uspeju da na internom konkursu pronađu drugi posao u matičnoj kompaniji, sprema se odgovarajući socijalni program – što je blagodet o kojoj su, recimo, zaposleni u ‘Evropljaninu’ i ‘Dnevnom telegrafu’, u vreme kad je ‘Ekspres’ objavio tekst kojim je najavljeno ubistvo Slavka Ćuruvije, mogli samo da sanjaju.“

Kao što se jasno vidi, u dotičnoj rečenici se Ribnikar nigde ne pominje, niti je ona (rečenica) u originalnom tekstu obeležena znacima navoda – iz čega nije previše teško zaključiti da sam njen autor, zapravo, ja. Činjenica da sam 11. aprila 1999, kada je Ćuruvija streljan, samo nedelju dana nakon objavljivanja huškačkog teksta u „Ekspres Politici“, bila zaposlena u „Evropljaninu“, ovde nije od preterane važnosti. Ceo taj zločin i događaji koji su mu prethodili, kao i ostali nebrojeni zločini režima kome su „Ekspres“ i njegova matična kuća verno služili, trajno su urezani u sećanje ne samo novinara koji su nakon ubistva Ćuruvije završili na birou rada nego i velikog dela ćutljive javnosti Srbije.

Galama koja prati aktuelni trend restauracije sistema načetog 5. oktobra 2000. i sva sredstva kojima njegove perjanice – bez obzira na kojoj se „strani“ sada nalaze – nastoje da operu svoje musave biografije, to pamćenje ne mogu izbrisati.