Retro-današnjica

Posle čak dve paralelne postavke Gospođe Ministarke – dakle konačno! – otvoreno je „delikatno pitanje prijemčivosti i relevantnosti Nušićeve komedije za savremenog gledaoca“.

Za mene nema dileme. Vreme je otupelo oštricu Nušićevog podsmeha lažnoj ministarki.

Ili ipak nije, sudeći po hvalospevima i rasprodatosti predstava?

U prošlosti, prisetimo se, status ministarke bio je poput statusa popadije, pa je poprimio pejorativan karakter. Neke prave ministarke, u strahu da neće biti ozbiljno shvaćene, izjavljuju još uvek – „Ja, kao ministar “ …

Dakle, nisu ubeđene da nema razloga da se upotreba pojma izbegava i danas, kada imamo pravcate ministarke, a ne samo lažne.

To potvrđuje i naslov u kome vaš kritičar ispisuje – „Živka, naš savremenik„. Eto šta je smešno i jezički i polno neprihvatljivo! Rekla bih da je Živka naša savremenica, onoliko koliko je to i Nušićeva komedija!

No, bacimo li pogled na sledeću rubriku, Galerija, autorka Tanja Jovanović nam predstavlja umetnicu Tatjanu Ilić i fotografkinju Kristinu Nenadić.

Dakle, prava dilema je sa kog aspekta posmatramo našu savremenost. Iz arhetipskog, arhaičnog, futurističkog? Nije svejedno, ako današnjica klizi u retro, u matricid.