Puna kapa

„U neke stvari morate verovati da biste ih videli.“ Ovo je rekao Ralf Hodžson, a citirao ga Gaj Kavasaki u svojoj knjizi Prodavanje sna (Drugo poglavlje „Jevanđelje u akciji“.)

Fenomenalan uspeh Gaja Kavasakija u Epl Kompjuteru i kao preduzetnika – začetnika novih ideja, bio je rezultat jednog sasvim novog pristupa prodaji, marketingu i menadžmentu nazvanog „jevanđelizam“. To podrazumeva ubeđivanje ljudi da veruju u vaš proizvod ili više ideje isto onoliko koliko i vi verujete, koristeći vatrenost, revnost, hrabrost i dovitljivost u mobilisanju vaših klijenata i službenika da postanu isto tako strasno zagriženi u borbi za vašu stvar kao i vi.

Bivši direktor softver menadžmenta u Epl Kompjuteru, osnivač Mekintoš kompanije, konsultant i kolumnista u magazinima „MekJuzer“ i MekWorld“, pisac, diplomac Stanford univerziteta i magistrant Kalifornija univerziteta – ovako je napisao kratku priču svog života:

„Zašto ne napišeš knjigu o menadžmentu?“

„Zato što ne znam ništa o menadžmentu.“

„Onda piši o onome što znaš.“

„Sve što znam je jevanđelizam.“

„Onda piši o tome.“

„O.K.“

I tako Gaj napisa odličnu knjigu o prodaji, marketingu i menadžmentu, za koju su kritičari iz devedesetih pisali: „Ova knjiga je predodređena da promeni prodaju i marketing zauvek. Ona treba da bude obavezna literatura za sve poslovne ljude.“ Glavne ličnosti u toj knjizi su jevanđelističke vođe i anđeli.

„Zdrav razum kaže čoveku da mu je potrebno 3-4 miliona da osnuje softver kompaniju, mi smo to učinili sa 750.000 dolara“, piše Gaj, američki Japanac sa Havaja. U knjizi je razradio ovaj fenomen kao i gorepomenutu „priču svog života“ do detalja. Sve vreme vođen znanjem iz još uvek najbolje knjige ikad napisane u zapadnoj kulturi – Biblije iliti Svetog pisma.

Nemam ništa protiv toga da i naša deca prouče Sveto pismo. Naprotiv. Svojoj deci sam ga čitala koristeći divno izdanje iz 1939. godine, u prevodu Đure Daničića, koje sam dobila na poklon od svoje bake čim sam se opismenila. Samo razmišljam koliko bih bila siromašna duhom da nisam pročitala Pesmu nad pesmama u svojoj dvanaestoj godini.

Mnogo je srpske dece koja to znaju. Ima sve više mladih vernika. I smeju se doktorima raznih antropologija, psihologija i sociologija koji se polomiše da objasne pogubnost izučavanja veronauke u „dobu kompjutera“, a mnogi iste ne znaju ni da uključe, niti da objasne rade li na struju ili na vodu. Dok oni tako diskutuju sa voditeljkama koje ne znaju koliko to ima božjih zapovesti, mnoga današnja deca koriste kompjutere i lepo idu u crkvu, ne razmišljajući o pogubnosti jednog ili drugog. Ni Crkva se ne gadi kompjutera. Pametni i dobronamerni ljudi vazda i svuda nešto nauče.

Gaj Kavasaki je to mnogo lepo objasnio u svojoj knjizi o kompjuterima, sa poetičnim naslovom Prodavanje sna. Ispričao je vatrenu priču o jevanđelistima softvera, njihovoj veri i njihovim anđelima. Pametnoj deci ne treba više da odluče.

Ma, samo da naša deca zauvek usvoje „Ne ubij“, pa će biti zauvar. A tek „Ljubi bližnjega svoga“ – puna kapa!