Pop i bob

Gospodine Ivice Đuroviću, prvo, ako sam se potpisao imenom i prezimenom kao i nadimkom, onda nisam „izvesni“ nego drug (gospodin, poštovani, prijatelj, poznanik, sugrađanin, sunarodnik…) i, drugo, nije jasno iz čega proizilazi da sam „očigledno isfrustrirana osoba“, te kakve sve to ima veze sa time što „Vreme“ čitate „više od dvadeset godina“ (čitam i ja, pa šta?!).

Treće, i najvažnije, gospodine Đuroviću, nisam Vas nazvao lažovom (to ne znam, ne poznajem Vas), nego sam napisao (a to znam) da ste slagali (pored ostalog i) „o spaljivanju svih sela pod četničkim uticajem u Katunskoj nahiji“. Znate i Vi, gospodine Đuroviću, da to nije tačno, a zašto ste ipak napisali neistinu, odnosno slagali, e to ne znam!

Uzgred, gospodine Đuroviću, nisam – mada mislim da je jasno, al’ da ne bude da nije rečeno – pristalica diskursa „političke korektnosti“, ja sam za ono narodsko (i „srpsko“): „Popu pop, a bobu bob!“