Politika nezameranja

Bez obzira na to što se u potpunosti slažem sa konstatacijom da „od pokojnog Zorana Đinđića još nije bilo tolike koncentracije vlasti, moći i para u rukama jednog čoveka, koliko će ih biti u Tadićevim rukama onog dana kad Mirko Cvetković i ostatak ekipe polože zakletvu“, nikako ne mogu deliti Vašu zabrinutost za Borisa Tadića. Naime, da bi neko sa toliko „koncentracije“ u rukama bio ugrožen, neophodan je i dovoljan uslov da se nekome zameri.

Boris Tadić se ničijem interesu ne zamera iz proste činjenice jer ništa i ne sprovodi, ništa ne menja, nigde se ne kreće, pa sve što mogu reći jeste „žali bože koncentracije“.