Pljuvanje po Đinđiću

Poštovani gospodine Vasiću, tužan je dan kada je glavni urednik „Vremena“ pohitao da se izvini Aleksandru Tijaniću, a još tužniji kada je uvijeno (prilično profilu čitalaca „Vremena“ koji nisu skloni radikalima i njihovom sirovom načinu pljuvanja), ali dovoljno jasno spakovao Đinđića i njegovu baštinu u Canetov avion.

Čudan potez, ali mislim ne i potpuno iznenađujući, ljudi su ljudi i niko zanavek nije dobio tapiju da mu se bezrezervno veruje. Pljunuvši na Đinđića i unizivši svog novinara sa najvećim kredibilitetom, Dragoljub Žarković je najviše pljunuo na sebe i ono što je nekad predstavljao.

Ono što je on izgleda smeo sa uma jeste da se vera čitalaca ne poklanja novinama ili urednicima već novinarima, ljudima sa imenom i prezimenom.

Zato, nemate se čega stideti ili plašiti, čitaoci „Vremena“ (ili nekog drugog lista sutradan) imaju bezgranično poverenje u vaš lični kredibilitet, pa sve i da ste pogrešili u vezi sa Klubom književnika.

Ko radi, taj može i da pogreši, postoji i način da se to ispravi (pogotovo kada se ima u vidu lični integritet godinama stican), ono što se ničim ne može ispraviti to je utisak da Dragoljub Žarković nije imao dobre namere kada se odlučio da tekst napiše.