Pitanja o Ratnom ostrvu

Postoji izreka – imaćeš onoliko slobode za koliko se izboriš i onoliko informacija za koliko se potrudiš. Koliko se mediji bore da zaista informišu pokazuje i poprilična indolentnost o informisanju javnosti o detaljima davanja u zakup Ratnog ostrva, sve zajedno sa dozvolom da se na njemu održi koncert. Reakcija informativnih medija se svodi na prenošenje povremenih izjava zainteresovanih strana i objavljivanje po nekog pisma čitalaca.

Kako to da niti jedan novinar nije otišao do opštine Zemun i zatražio na uvid potpisani ugovor kojim se na godinu dana daje u zakup Ratno ostrvo. Onda bi taj novinar mogao da na trenutak zanemari pitanje zaštite ptica, već da pažnju obrati na javno objavljenu cenu zakupa, a sve kako bi javnost obavestio da li je zaista moguće da je Ratno ostrvo, ili barem jedan njegov deo, izdato na period od 365 dana za cenu od 7700 evra.

To iznosi manje od dinara mesečno po kvadratu, dok će prihod od prodaje ulaznica za 4 dana koncerta biti, prema očekivanjima organizatora o 30.000 posetilaca, reda veličine 45 miliona dinara ili 700.000 evra. Dakle, 692.300 evra više nego što je cena zakupa ostrva za svih 365 dana. A i mimo samog koncerta cena koja je plaćena za 365 dana zakupa može se preko prodaje pića, hrane i drugih sadržaja na Lidu zaraditi u periodu od nekoliko dana. Novinar bi onda mogao da uporedi te cene sa cenama zakupa Marakane na jedan dan. I onda bi, kao i svaki prilježan novinar u potrazi za istinom, postavio par pitanja čelnicima Skupštine opštine Zemun i Skupštine grada Beograda. Na primer: Da li imaju još neke tako povoljne aranžmane i da li su i oni dostupni samo nekima ili svako ko bi da uloži par desetina hiljada evra može da dobije na poklon neki veliki i poželjan gradski prostor i da na njemu zarađuje milione? Ili bi možda pravo pitanje bilo zašto grad Beograd ili opština Zemun nisu sami, preko nekog od svojih javnih preduzeća, počeli da zarađuju pare od Lida i time dopunjuju opštinsku i gradsku kasu (eto odličnog izvora prihoda za socijalnu pomoć i javne kuhinje), nego su se zadovoljili sa 7700 evra?