Piljari i milioni

Shvatam da je teško govoriti o nekome ko ne želi da sa tobom govori. Ali, složićete se, nadam se, da braća Rodić, predstavljeni na način na koji je to Dimitrije Boarov učinio na stranicama „Vremena“, izgledaju kao piljari kojima se posrećilo pa posle dvadesetak godina mukotrpnog rada mogu da obrnu godišnje pola milijarde evra. Znate i sami piljare iz svog kraja i znate da se teško od jedne prodavnice pravi lanac – za nekoliko godina, a onda mega super grand marketi i slično. Braća Rodić su kao i ostali tajkuni u Srbiji, a ako ćemo slediti cinizam Žarkovića, tako je svuda u svetu od vajkada bilo, stekli novac radom na crno, sitnim i malo većim prevarama.

Sve je to fini svet i nije mi samo jasno kako ne žele da govore za novine – pa čitava bi Srbija trebalo da čuje tu uspešnu priču i da ljudi vide kako se stiče milion, a krenuo si iz neke seoske piljare. Samo to da nam Boarov i ostali saznaju i predstave bilo bi dovoljno, samo taj trenutak kada se skoči do prvog miliončeta.