Pacijent je važniji od sujete

Ponovo sam prinuđen, kao direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, da reagujem na dopise dr N. Radovanovića i njegove kompanije.

Rizikujem da naše dopisivanje pređe u „Gospodu Glembajeve“ ili „Sagu o Forsajtima“. Biću kratak.

Doktore N. Radovanoviću, svi vaši demanti mogu ići, eventualno u „vašu korist„. Samo je medicinski postupak i potpuno ozdravljenje dečaka na našoj strani. Hvala Bogu, naš mladi pacijent koji je imao povredu srca je zdravo i dobro i vozi bicikl.

Moram da uzmem, povodom velikog broja iznetih neistina, u zaštitu doktora Dejana Đurića i kompletnu ekipu koja je časno obavila posao za koji smo učili, specijalizirali i položili Hipokratovu zakletvu.

Što se mene lično tiče, ne smatram za shodno da komentarišem pisanija od strane dr N. Radovanovića i njegovih nameštenika.

Jedino, uz izvinjenje svima vama, moram da pomenem CEDULJU. Tačno je da sam uručio cedulju finansijskom direktoru Instituta za KVB. Cedulja je uručena na sastanku Upravnog odbora Ustanove zajedničkih poslova tri instituta u Sremskoj Kamenici. Pri tome sam sa velikom dozom iznenađenja postavio pitanje zašto je Institut za KVB u periodu od 01. 01. 2002. do 31. 12. 2002. potrošio 168.747 obroka za osoblje, a da je pri tome za isti period za svoje bolesnike pripremio 67.737 obroka (godišnji račun ustanove, februar 2003. godine). Gde se denula ta cedulja? Postavljam pitanje da li je cedulja upućena „Vremenu“, faksimilom potpisana ili eventualno pisana rukopisom ili štampana mašinom? Ako nije, to je veoma ozbiljna stvar.

Postavlja se pitanje gazdovanja teško stečenim parama ovog društva.

Povodom teksta „Kosmička tehnologija za novi život“, gde se glorifikuje rad dr N. Radovanovića i ekipe (dnevni list „Danas“, 31. 05. –01. 06. 2003), napominjem da je „titanijumska tehnologija NASA-e“ primenjena i u proizvodnji časovnika i mnogih drugih kućnih uređaja.

Mučno mi je i Radovanovićevo saosećanje sa pacijentom i porodicom na sladunjav način („Vreme“, 29. 05. 2003). Sa pacijentom se saoseća kada mu je pomoć potrebna, a ne posle svega. Dužnost i posao se obavljaju odmah.