Otužno udvaranje

S obzirom na to da živim u blizini, moram da priznam da mi je još od malih nogu smetao naziv ulice – Bulevar Crvene armije, jer je u sebi sadržavao svu strahotu nesreće koja se događala u Rusiji od 1917. godine, tako da sam se uvek pitao kako je posle toga bilo moguće u bilo kojoj državi na svetu pomisliti na komunizam kao poželjnu ideologiju. Međutim, jedan ekstremizam uvek rađa drugi, pa se tako pojavila još jedna nakaradna ideologija u obliku fašizma, a nama se ponovo nameće izbor između ta dva zla, umesto da se odbace oba i krene putem demokratije.

Godine 1997. Zoran Đinđić je posle pola veka postao prvi demokratski gradonačelnik Beograda, i jedna od prvih stvari koje je uradio bila je skidanje petokrake sa zgrade Skupštine i promena naziva ulica, što je bio simboličan gest raskida sa poluvekovnom totalitarnom prošlošću, koja je doživela vrhunac u liku Slobodana Miloševića.

Sada, kada očekujemo približavanje Evropi, nekako otužno deluje udvaranje Rusiji i koketiranje sa diktatorima i ljudožderima iz nesvrstanog sveta, ali to samo pokazuje neozbiljnost sadašnje vlasti – međutim, nisu mi jasne Vasićeve simpatije prema primitivnoj i pijanoj bandi, koja siluje i plačka po Srbiji!

Ispravno bi bilo suprotstaviti se diktatu ruskog ambasadora i zbog neprimerenog ponašanja proglasiti ga personom non grata, ali posle poklona u vidu NIS-a, normalno je da znaju da imaju posla sa udvorničkom vlašću, pa traže i ono što nemaju nigde u Evropi.