Omalovažavanje pobune

Poštovani, sa velikim čuđenjem sam pročitala članak „Tri istorijske premijere“ Jelice Greganovič, objavljen u vašem časopisu 6. decembra 2012. Pitam se, naime, sa koje planete vaša dopisnica posmatra aktualne događaje u Sloveniji?

Ne samo da nudi netačne, neproverene i manipulativne informacije o aktualnim pobunama, već daje i jako neinformisanu, pogrešnu i kratkovidu sliku o uzrocima aktualnih događaja. U Sloveniji se, naime, prvi put od proglašenja nezavisnosti, suočavamo sa spontanim, nehijerarhičnim i masovnim demonstracijama, koje ne vodi i ne usmerava nijedna politička partija ili opcija, već su usmerene protiv celokupne korumpirane političke elite. Demonstracije su deo globalnog trenda pobuna u celoj Evropi i SAD, u kojima ljudi protestuju zbog postavljanja interesa kapitala/profita nad interese ljudi i predstavljaju istinski emancipacijski gest ljudi koji su se masovno pobunili protiv brutalnog iskorišćavanja u imenu krize, koju nisu prouzrokovali građani, već profesionalni političari za volju sopstvenih interesa i interesa menadžerske, ekonomske i finansijske elite.

U globalnoj situaciji neoliberalnog brutalnog uništavanja svih dostignuća socijalne države (svima dostupnog zdravstva, školstva, socijalnog i penzijskog osiguranja…) demonstracije su nešto najbolje što se moglo dogoditi, jer pokazuju da ljudi dobro razumeju šta je istinska politika (kao radikalna jednakost svakog sa svakim) i da ih nije strah pokazati da ona zapravo nije u parlamentu, te da su se u ime te istinske politike spremni angažovati u smeru premišljanja novih formi političke participacije, koje će omogućiti istinsku jednakost. To takođe tvrdi i velika većina intelektualaca, mislila i teoretičara, koji se u poslednje vreme u javnoj raspravi u Sloveniji oglašavaju na mnogobrojnim javnim debatama, u tekstovima i nastupima u medijima.

Interpretacija događaja koju nudi vaša dopisnica može se u Sloveniji naći jedino u medijima kontrolisanim i dirigovanim od vladajuće elite, koji su – baš kao i ta elita – odavno izgubili odnos sa realnošću.

Časopis „Vreme“ pamtim kao jedan od retkih medija u Srbiji koji su u turbulentnim devedesetim godinama održavali nivo korektnosti, razuma i lucidnosti pri izveštavanju, analiziranju i pisanju o aktualnim temama sa područja Balkana. Objava ovakvog članka ukazuje da se urednička politika „Vremena“ očigledno umnogome promenila. Objavljivati članke koji o verovatno najemancipovanijem gestu građana Slovenije izveštavaju zlurado, tendenciozno i iz perspektive tržnog centra, za vas i vaše čitaoce je jako štetno, a generalno je ispod svakog nivoa. Žao mi je što je tako.