Odgovor Čedomiru Jovanoviću

Nisam ja tužno izlazio iz Vlade od Vučića dok je on veselo ulazio kod Dačića. Niti sam se krio, niti sam ambasador, niti sam izlazio iz Vlade tog dana u svojstvu člana nekog kabineta. I potrudio sam da me veoma dobro vidi. Tužan je sam Čedomir Jovanović kao čovek koji ne može da shvati da je on sam glavni razlog zašto je njegov profesor, koji je proputovao milion kilometara po Srbiji za LDP, rešio da ga napusti. Nisam se iskradao ni iz LDP-a kada je to bilo opasno, pa se ne iskradam ni danas iz Vlade Srbije, koju smatram daleko boljom od vlade Tadića ili Koštunice.

Upravo takve laži i takva tuga koju i Jovanović personifikuje, tuga propalog 5. oktobra, razlog je zbog kojeg građani Srbije odustaju od takozvane Druge Srbije, ogrezle u lopovluku, i pokušavaju da pomognu Prvoj Srbiji da se transformiše. I to za sada dobro ide.

Neću se libiti da svoj „život koji sam proveo kao slepac“, kako to kaže Čedomir Jovanović, a u taj slepački život nadam se da ubacuje i sedam godina koje sam proveo u LDP-u, upotrebim pomažući i dalje onima koji modernizuju Srbiju. Ali, to više nije on.