Očajnički pokušaj

Treba svi mi, građani Srbije, da malo napregnemo pamćenje i da se prisetimo! Kolike su nam bile plate pre više od jedne decenije i gde smo sve mogli da putujemo po svetu bez ikakve vize, i kolika nam je bila država? Gde smo sada – znamo; i kolika nam je država (nedefinisana mala i siromašna), i kolike su nam plate (sramno bedne i male), i gde možemo da putujemo u svet bez stroge vize (nigde).

Ko je, za sve vreme tog strašnog propadanja, bio neprikosnoveni gospodar i vladar čije su se naredbe bespogovorno izvršavale, i to znamo, znamo i ko mu je zdušno pomagao nebuloznim izjavama (o zarđalim kašikama i granicama Srbije Karlobag–Karlovac–Virovitica…), razbojničkim postupcima (šamaranje učitelja i pucanje iz pištolja na javnom mestu…), učešćem u tiranskoj vlasti (inkvizitorski zakoni o štampi i Univerzitetu…), oni su Srbiju upropastili i strašno unazadili. Oni su bili i ostali neprijatelji Srbije. Doskora njima nije ništa falilo, naprotiv, dobro su se obogatili; dok se glavni gazda nije našao tamo gde je trebalo odavno da bude – u zatvoru. Verni sluga koji je, zasada, pretekao od zatvora i njegovi sledbenici još uvek opako pokušavaju da neprijateljskim delovanjem u parlamentu sabotiraju nezaustavljivu demokratizaciju i opšte ekonomsko i moralno uspravljanje Srbije i njeno uključivanje u svetsku ekonomiju, bez koje ne može da opstane.

Samo tako, u tom kontekstu, treba razumeti trud koji udarnički ulaže taj deo opozicije u opstruiranju Parlamenta Srbije, kao bezuspešan očajnički pokušaj, vraćanje na vreme kad su oni bili bogati i odlučivali neprikosnoveno o svim našim životima i smrtima, a svi mi ostali, velika većina građana Srbije, zatvoreni u geto, izopšteni i prokazani od celog sveta bili puka sirotinja bez nade i dostojanstva.

Nadam se da će većina u Parlamentu, kojoj smo dali poverenje, uspeti konačno da im objasni da su oni izbore izgubili – ubedljivo, i da moraju da se ponašaju u skladu sa tom voljom većine građana Srbije, to bi bilo i legalno i legitimno… i civilizovano, ako oni uopšte znaju šta je to. Sačuvaj me Bože od pomisli da nema te većine.

Vitomir Redić, Beograd

P.S. I pored toga što, zasad, živim u garsonjeri koja prokišnjava, pomalo u dugovima i zasad bez prihoda, a imao bih štošta da zamerim i g. Koštunici i g. Đinđiću, mislim da je ovaj put, kojim sada idemo, ispravan i jedino moguć put za bolju bogatiju Srbiju, i ja ih, zasad, bespogovorno podržavam u tome, ako to nekome nešto znači. Ne pada mi na pamet da od bilo koga tražim bilo kakvu pomoć, sasvim lagodno – beskrajno uživam u ovoj slobodi Srbije!!

P.P.S. Da bi Telekom Srbije ostvario bilo kakvo pravo da postavlja uslove za bilo šta, prvo mora i sam da svoje obaveze izvršava besprekorno, a ne da ostanem (ne samo ja) pet dana bez telefona (454-417) bez objašnjenja, ili je to bilo samo vulgarno demonstriranje moći neprikosnovenog monopoliste koji misli da može da radi šta ga je volja??