Obesmišljena kritika

U komentaru („Vreme“ br. 679) S. Cerović objašnjava čitaocima da su imali jedinu moguću (dobru?) Vladu, da izbori ne donose ništa dobro, te da narodu treba oduzeti pravo odlučivanja.

Toliko je građana koji su se borili protiv režima Miloševića (i radikala), ali su takođe osetili na svojoj koži sve laži, prevare i korupciju DOS-ove vlade. Kada ovi izbori nateraju samu stranku vlasti da uzme sredstvo za čišćenje (Tadića) i kada u Skupštini nema Batića, Čanka, Protića, Milovanovića, Ivkovića i inih, vaš novinar kaže da narodu koji ne zna šta radi ne treba davati izbore. Preko milion i trista hiljada glasača (SRS, SPS) briše gumicom, to valjda i nisu ljudi.

A sumnjivi, mrzovoljni, nesposobni K. je najodgovorniji, ako se uopšte i može ubrajati u demokratski blok. Svejedno, on je za sve kriv. Kriv je K. što nema više poslanika, što ih ima i toliko, a nejak je, iznenađen, ne valja mu izborna parola, diskvalifikovan je jal’ moralno jal’ politički, laže više no iko. Obožava ustav i trabunja o sabornosti. A ko je video da se ustavi donose saborno? Vraća nas K. na 5. oktobar, a Đinđića nema! A tek koncentraciona vlada koju niko neće. To je samo da se on izvuče od odgovornosti.

Teško je biti političar, ali i građanin, u zemlji čudesa gde je S. Cerović komentator i nesuđeni K.-ov ambasador. Teško je iskreno se zalagati da je za ustav, izborni zakon, nezavisno sudstvo i profesionalnu policiju potreban konsenzus svih, a ne samo „demokrata“. Valjda je jedino dobro da gubernator Monti Pajton sa pomoćnicima, kontrolišući korumpirane političare, vodi zemlju kuda njemu treba. Malo li je Ceroviću bilo tri godine? K. možda zaslužuje ozbiljnu kritiku, ali orkestrirani komentari tipa S. Cerovića tu kritiku dobrano obesmišljavaju.