Nužan je javni konkurs

Ako „javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90 odsto stanovništva“, računam da taj uslov ispunjava više od jedne RTV kuće. O kvalitetu njihovih programa je neuputno govoriti, ali se nameće utisak da tu razlike nisu previše očigledne.

Kako „može biti samo jedan“, a iz prethodnih stavki ne sledi da to mora da bude RTS, interesuje me s kojim se razlogom to prejudicira?

Da li je samo podrazumevanje takvog izbora u suprotnosti sa elementarnim tržišnim principima? Odakle proizilazi da za ovako ozbiljnu i „nacionalnu stvar“ nije nužan javni konkurs (tender) na kojem bi imali više kvalifikovanih ponuđača?

Ako svemu tome pridodamo da ovaj samoproklamovani „doživotni predsednik“ srpske radio-difuzije zapošljava pet ljudi na dva radna mesta, onda imamo i element zloupotrebe položaja koji RTS „ničim izazvano“ uživa, a kako sve to „glatko“ prolazi kroz „institucije sistema“ očigledno je i zločinačko udruživanje.

S obzirom na sve gore pomenuto zadržavam svoje pravo na građansku neposlušnost sve dok od „institucija sistema“ ne dobijem smislen odgovor ili dok ne postupe u skladu sa elementarnim pravom.