Niko nije čuo pucanj

Vaš nedeljnik je ovih skoro osamnaest godina „mudro ćutao“ o slučaju da bi se sada oglasio „analizom“ Miloša Vasića.

Postavlja se pitanje zašto baš sada i čemu ova „analiza“ treba da posluži. Da li objektivnom informisanju vaših čitalaca, rasvetljavanju slučaja ili nečem trećem samo autoru znanom.

Autor je napravio „koktel“ od dela policijskih izveštaja, iako sam tvrdi da „nije raspolagao prvim kriminalističko-tehničkim nalazom iz te noći (ako postoji…)“.

Dakako da postoji i u njemu piše: „dana 09.04.1994. godine, u 01,00 čas u svom stanu zatečena je mrtva Vujasinović Radislava… a koja je najverovatnije u trenutku nervnog rastrojstva izvršila samoubistvo iz lovačke puške…“ Zapisnik je potpisan od strane višeg inspektora Miladina Kostadinovića. Znači bez ikakvih istražnih radnji prvi policajac koji je vršio uviđaj je konstatovao da se radi o samoubistvu. Ova činjenica mnogo govori o slučaju a tu činjenicu ne verujem da je autor namerno izostavio.

U tekstu Dada se prestavlja kao labilna osoba sa puno trauma, sklona alkoholizmu (nije podnosila alkohol), a flaša viskija koja je trebala da bude dokazni materijal verovali ili ne popijena je neposredno posle uviđaja!

Ilustracija u tekstu, slika mesto smrti, je falsifikat!

Autor pokušava da čitavu priču svede na to kako „može i ovako a može i onako“, međutim obducenti Aleksandrić i Kovačević, a posebno Aleksandrić, koji je na rekonstrukciji pokazao da je veoma vičan rukovanjem puškom (postoji video snimak), nisu neupućeni da ne znaju šta je filcani čep a šta je deo filcanog čepa (u obdukcionom zapisniku tačno je napisano da su iz tela izvađena dva filcana čepa).

Ovu činjenicu balističar Vlada Kostić je uočio tokom superveštačenja 2008, tako da naslov ovoj priči „Dva filcana čepa…“ nije adekvatan iako je možda autor hteo da se figurativno izrazi.

Nije mi jasno čemu autoru treba da posluži sumnja „iako Dadin otac tvrdi da iz te puške nikada nije pucano“. Činjenica je da iz te puške nije pucano (nisam lovac), sve do veštačenja balističara Zorana Jovanovića 1995. kod probnih ispaljivanja patrona u bunkeru. Puška od 1964, kada je nabavljena bila je rastavljena u plakaru. Pitanje je da li je Dada ubijena iz te puške, jer niko od stanara u to gluvo doba noć nije čuo pucanj?

Ne bih reagovao na ovaj tekst da je ovo bio usamljen slučaj, međutim povodom slučaja Paravinja, novinar redakcije „Vremena“ Dejan Anastasijević je zagrebačkom Večernjem listu, dao izjavu da je Dada bila labilna osoba i da veruje da se Dada ubila.