Niko i ništa

Vaš bivši saradnik Dragan Jeličić piše vam da sam imao „zajedljive, netačne i zlobne komentare“ povezujući njega i njegovog bliskog rođaka, ministra kulture Kojadinovića. On takođe tvrdi da su obojica u svom poslu „izuzetno uspešni“, kao i da im se „putevi nikada nisu ukrštali“. Jeličićevu „izuzetno uspešnu“ karijeru u kinematografiji vaši čitaoci mogu proveriti putem internet sajta IMDB – Ko je ko u svetskom filmu (http://us.imdb.com) i videće da čovek pod takvim imenom ne postoji! Ali, postoji čovek pod tim imenom kao član veoma važne komisije u Ministarstvu kulture i medija Srbije. Postoji i kao član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, kojeg je Vladi Srbije predložio ministar Kojadinović.

U svetskoj kinematografiji Jeličić je niko i ništa, ali trenutno ima uticaj u razorenoj srpskoj kinematografiji čijem je razaranju i sam dosta doprineo. Njega srpski film ne interesuje. On je kao distributer (Tuck vision) samo sluga američkih filmskih kompanija čiji je cilj da potpuno zavladaju našim tržištem.

Kako i sam kaže, Jeličić kao blizak rođak ima „najveću prohodnost“ kod ministra. Da li je svoju „prohodnost“ Jeličić do sada koristio da pomogne filmskom stvaralaštvu u Srbiji ili nekom domaćem filmskom autoru? Nije, ako u tome nije bilo neke koristi za njega lično ili one koje predstavlja. On o srpskim filmskim autorima misli sve najgore sa neprikrivenom mržnjom, koja izbija iz svakog retka njegovog pisma vašem listu. Njegov problem je što veruje da je on stvorio filmove koje ipak samo distribuira na ovoj maloj teritoriji odavno razorenoj piraterijom. Mnogi će se vaši čitaoci setiti ko su bili najveći pirati pre nego što su postali uvaženi distributeri? Tužna je to priča o nemoralu i narcisoidnoj zameni identiteta.